Kako je umro Danilo Lazović? Sa Radovanom Karadžićem išao po kafanama, a niko mu nije održao govor na sahrani

Danilo Lazović bio je jedan od najvećih glumaca na jugoslovenskoj sceni, kojeg je domaća publika najviše zapamtila po ulozi Šćepana Šćekića u "Srećnim ljudima".

Trudio se da privatnost sačuva samo za sebe, te su brojni detalji iz njegovog života ostali nepoznati. Ali, kolege ga pamte po 2 stvari - "bio je ljudina i glumčina".

"On nije voleo kafane, a obožavao je da se šali. Imao je vrlo specifičan smisao za humor i dobru dušu", rekao je jednom prilikom za njega reditelj Siniša Pavić.

I jedna od njegovih koleginica, Katarina Vićentijević, poznata po ulozi Zaze u "Srećnim ljudima" jednom prilikom progovorila o njihovom zajedničkom radu. Istakla je da joj je pružao podršku od prvog dana snimanja, nesebično joj pomažući i dajući dragocene savete. Iako nikada nije želela da priča o njihovoj saradnji za medije, ovom prilikom je naglasila:

- Mislim da je ovo prvi put da pišem nešto o Dači. Kada sam došla u "Srećne ljude", bila sam klinka, mogao je da me 'proguta' u komadu. A davao mi je prostora i pomagao mi u svakom glumačkom danu. Radili smo u još dva televizijska projekta i nekoliko nastupa, uvek lako, bez ikakvih tenzija. Zvali su me nekoliko puta sa raznih televizija da pričam neke anegdote, poneki razgovor iza kamera. Nisam to nikada uradila, a pričali smo dosta uz kafe, preslišavajući se tekst (usput). I savetovao me, životno, dragoceno. Bio je glumčina i ljudina. I to je dovoljno - istakla je glumica.

Potukao se u kafani mnogo puta, a 1 pesmu posebno je voleo da naručuje

"Nisam ja u kafanam dugo. Kad sam bio voleo sam stare pesme kao što je 'Radovane siđi sa planine, nisi sišo sve ove godine...' A inače nisam ja nešto za kafane, nekako mi uvek bilo nelagodno u kafani. Ipak sam ja s planine, a kafane su u ravnici. Kad popijem onda se malo odomaćim. Inače potukao sam se u kafani mnogo puta. Morate prvi početi tuču. Ali nikad nije bilo dotle da idem u Urgentni. Zasad... Još nije fajront. I sad bih u zrelim godinama mogao da se pobijem u kafani. To je sportski. Ali biće fajront, veliki fajront…", rekao je Lazović u emisiji "Balkanska ulica".

Bio je član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.

"Sa Radovanom Karadžićem sam pre rata bio u kafanama po Sarajevu. On je jedan veliki gospodin i žao mi je što je došao u situaciju da uđe u politiku jer on je pre svega jedan sjajan pisac i pesnik ", govorio je Danilo o Radovanu.

Zalagao se za "seljačko vaspitanje"

Zalagao se da se u škole uvede seljačko vaspitanje, a veronauka postane obavezan predmet.

"Prava gospoda žive u selu, zato se i kaže - žive na svom imanju. Na selu je imanje, u gradu je nemanje. Svuda u svetu aristokratija živi na periferiji, van grada, u svojim kućama, a ne u zgradama. Šta se kada živite u gradu? Samo čekač liftova", čuvene su Danilove reči.

Iza sebe ostavio 4 dece i suprugu

Ceo život je voleo suprugu Branku, sa kojom je imao četvoro dece i živeo povučeno na Kosmaju. Danilo i Branka upoznali su na radničkim igrama koje su se tada održavale na Zlataru. Tada još mladić, Danilo je svojim drugovima kazao da će se njome oženiti, a to se dogodilo već početkom osamdesetih godina.

Najstarija ćerka Jelena postala je farmaceut, Milena je završila psihologiju, Vuk je postao poznati rukometaš, dok najmlađi Miloš sa mamom Brankom vodi prodavnicu mešovite robe na Avali.

Ovako izgleda Vuk Lazović:

Njegovi naslednici danas ističu da je najbolja stvar koju je učinio za njih bila što ih je sklonio sa asfalta.

"Mislim da je to nešto najbolje što je tata mogao da uradi jer nas je sklonio s asfalta, pa su moja braća i sestra umesto da rastu čekajući lift, uživali u prirodi i zdravom detinjstvu… Moj otac je bio patrijarhalan i konzervativan, želeo je da od nas napravi dobre ljude. Vaspitavao nas je u duhu prave srpske porodice, gde se zna ko je ko i šta ko radi, kao i da je ljubav prema Bogu osnov svega“, pričala je njegova najstarija ćerka Jelena.

Preminuo na setu

Tokom snimanja, sada već kultne serije "Stižu dolazi" u kojoj je tumačio lik Lake Jovanovića Guštera, Danilo Lazović je preminuo 25. marta 2006. od srčanog udara u 55. godini.

Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića "Kosovski zavet cara Lazara".

Sahranjen je na Topčiderskom groblju, uz prisustvo članova porodice, prijatelja, kolega i velikog broja poštovalaca njegovog rada. Ispred hrama Svetog Trifuna, opelo je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sveštenstvo i monaštvo Eparhije raško-prizrenske i mileševske.