Bobi je priznao da se, uprkos teškoj saobraćajnoj nesreći koju su zajedno doživeli, Šaban odmah pridigao i dao sve od sebe kako bi spasao život svog saputnika u smrskanom automobilu.
Kum tragično preminulog kralja narodne muzike Šabana Šaulića, Slobodan Bobi Stojadinović, otkrio je kolika je zapravo bila veličina legendarnog pjevača — čovjeka koji je i u trenucima kobnog sudara u okolini Bilefelda pokazao nevjerovatnu saosjećajnost, brigu i požrtvovanost.
U razgovoru za Grand, Bobi je priznao da se, uprkos teškoj saobraćajnoj nesreći koju su zajedno doživjeli, Šaban odmah pridigao i dao sve od sebe da spase život svog saputnika zarobljenog u smrskanom automobilu.
„Sve mi se vraća, sve slike. Stalno čujem glas pokojnog Mirze kako teško uzdiše. Stalno vidim njega, jer je on mene pokušao da izvuče iz auta. Ja sam sjedio iza, a on je sjedio ispred mene. Pošto je bio mali auto, on je pomjerio sjedište skroz naprijed. Govorio sam mu da to ne mora da radi, ali je bio uporan, govoreći da imam duge noge. Namjestio sam se, a nikad u životu u tuđem autu nijesam namještao zaštitu za glavu. Prvi put sam to uradio tada… Milion puta sam se vozio iza i uvijek sam morao da budem tu, u njegovoj blizini, da čujem šta priča“, ispričao je Stojadinović.
Bobi je do detalja opisao šta se dešavalo tog kobnog februarskog dana 2019. godine, ističući da neke stvari „od starta nijesu bile uobičajene“.
„Neko kuca na vrata. Ustajem, otvaram u pidžami. Šaban stoji spreman, sa torbom. ‘Šta je, čovječe? Vidi koliko je sati, brzo!’, rekao je, sve kao u vojsci. Za pet minuta smo bili spremni. Silazimo, a on stoji ispred hotela i puši cigaretu. Taj trenutak nikako da zaboravim. Uvijek smo mi njega čekali. Kad dođe, imao je svoj ritual — ne ulazi u auto dok ne završi cigaretu. Da li je plus, minus, toplo, hladno — uvijek je bilo tako. Morao je da ispuši do kraja.”
„Ali to jutro, kad nas je vidio na vratima, bacio je cigaretu i rekao: ‘Idemo, idemo, idemo.’ Mi u šoku… Kažem: dobro, polako, a on: ‘Kako polako, kasnimo.’”
„Auto je bio parkiran malo dalje od ulaza, a on se ljutio što je bio daleko. Pitao me zašto nisam stao bliže, ali nisam znao šta da kažem. Nosio sam svoj i njegov kofer, došli smo do auta i Mirza je otvorio vrata i stavio svoju tešku klavijaturu, mislim da je bila oko 30 kilograma. Jedva sam je podigao i zaglavio između sedišta. Merkao je i rekao: ‘Ne daj Bože da me ovo udari, ubiće me.’ Namestio sam se, namestio sedište za glavu i to mi je život spasilo“, istakao je Stojadinović.
On je otkrio i da je od udara izgubio svest, a da je Šaban odmah nakon udesa pokušao da ga izvuče iz zgužvanog vozila.
„Ponovo me neko budi, udara me. Gledam, otvaram oči. Pitaju me kako se zovem, a ja ništa ne znam. Pričali su mi doktori da je on mene pokušao da izvuče… On je izašao napolje, čekao doktore. Doktori su došli, on se držao za vrat i samo je rekao: ‘Boli, boli.’ Doktori su ga pregledali, merili mu pritisak i ustanovili da mu pritisak pada. Gledaju da li ima neku povredu, nema ništa. Znali su da je to unutrašnje krvarenje. Odmah su pozvali helikopter. Dali su mu injekciju da ga smire, da mu srce od straha ne kuca brže. Stavili su ga na nosila, ubacili u helikopter i odveli u bolnicu“, rekao je Bobi.
Sledeća trauma uslijedila je kada se Bobi probudio u bolnici, prikovan za krevet, i saznao za gubitak kuma.
„Kada sam se probudio, posle nekih tri sata, Gordana me je zvala. Nisam zapravo ni znao da ona mene zove, nego sam se probudio i upitao: ‘Gdje je Šaban?’ Kažu: ‘Tu je.’ Tražio sam da ga vidim, ali kako da ga vidim kada sam sav u zavojima i priključen na aparate, mogu samo oči da pomjeram. Ne mogu da ga vidim. Dajte mi telefon, a suze same teku. Tražim, a oni ne znaju gdje je telefon. Pronašli su moju torbicu, otvorim je, uzmem telefon i vidim stotinu propuštenih poziva. Otvaram Šabanovo ime, pokušavam da ga dobijem, zvoni, ne javlja se. Pokušavam Mirzin broj, opet ništa. U tom trenutku mi zvoni telefon i vidim Gordana. Ostavim, ne mogu da se javim. Teško mi je. Ne znam koliko puta me je zvala, smognem snage na kraju, a ona mi kaže: ‘Spavaj’ i pita me: ‘Gdje je Šaban?’”
Bobi je ovo ispričao sa tugom u očima za Grand, svjestan da je tragičan epilog ubrzo bio svima poznat.