Kompozitor Goran Ratković Rale u svojoj ispovijesti govorio je i o odnosu sa Sašom Popovićem.
Goran Ratković Rale kao mlad je otišao u inostranstvo gdje je bio ulični pjevač, a kada se vratio u Srbiju upoznao je Sašu Popovića sa kojim je počeo saradnju. Od tada se njegov život promijenio iz korijena.
"Imali smo mi jednog prijatelja našeg zajedničkog Miladina Bogosavljevića, on je tekstopisac koji je radio sa Saletom u to vrijeme i on je njemu pričao o nama. Međutim, Sale nije htio da čuje. Čak nije ni on nama rekao da je govorio, nego smo to posle saznali. Kad smo uradili Jovanu Tipšin, pjesmu "Ne zaboravi me", ona je odnijela to u ZAM tada, Sale je čuo i pitao ko je to radio, pa kaže ona: "To neka dva momka, znaš, Rale i Srki Boj", ili Srki Boj i Rale, nebitno. I on je tad pozvao Miladina i kaže: "Je li kako se zovu ti momci što se meni pričao", on mu kaže, a Sale na to: "Ajde, vidi je l' možemo sjutra da se nađemo", njemu se to dopalo. I on je došao i to je jako kratko trajalo. Mislim, sastanak je bio ono: "E, ljudi, meni se sviđa ovo što vi radite, ajmo ovako, radimo albume, ne pjesme, imate toliko i toliko za album, radićete, nećete moći glavu da dignete". To je za nas bilo odjednom nešto se... Nebo se otvorilo - prisjetio se saradnje Rale koji kaže da je Saša bio jako neposredan te su brzo postali dobri prijatelji.
"I on je onda doveo Lepu Brenu. Ja kosu do ovdje i Srki Boj, on je harmonikaš, isto kosu do ovdje", pokazao je Rale na duge kose koje su tada imali i nastavio:
" I Brena ulazi, mi došli, sjedimo, čekamo, prozor i dvorište i vidimo da dolaze. Ulazi Brena i Srki i ja ustali, Brena gleda, okrene se i ode. Nije rekla ništa. Otišli tamo do kapije, ima 30 metara, Sale s njom nešto priča, priča, priča 15 minuta i vraćaju se. I Brena ulazi, opet mi ustali i kaže: "Ja sam Brena", "Ja sam Rale, ja sam Srki Boj", kaže: "Ja stvarno ne znam šta tražim ovdje, ali ako Sale kaže, onda okej". E, posle smo se toliko sprijateljili, i dan-danas, naravno, ali, mislim da je Brena osam godina čekala da joj uradim album koji nisam uradio nikada, zato što nisam znao kako da se postavim prema tom njenom, da kažem, muzičkom izrazu. Jer nekako sam... Ja sam više za neke teške pjesme i melodije, za neku tugu, a ona je onako, zabavljački. Nisam znao kako da priđem. I ona, svake godine kod Saleta na slavi, kaže: "Ajde Rale, daj bre da radimo".
Srki Boj i Rale su se u jednom trenutku razišli, svako je krenuo svojim putem, ostali su intrigantni jer niko nije znao ko od njih dvojice radi neku pjesmu. Rale je u jednom trenutku radio i sa Indirom sa kojom je bio blizak deset godina, na pitanje kako je izgledao taj razgovor sa Indirom, kada je ona rekla da ima alternativu za njega, Rale je odgovorio:
"To je bilo kasnije. Ja sam radio, posle toga još jedan album, radio je Tutun aranžmane, a ja sam radio produkciju i nešto sam na poslednjoj pjesmi, jednu baladu, zadnji je refren, nešto je zavijao. Bio sam umoran kad sam to miksovao, 30 sati bez spavanja i onda se ona naljutila na mene i rekla mi je: "Nikad više se tobom neću da radim". I to je mene toliko povrijedilo, a Steva Simeunović mi je stalno pričao: "Ima jedna mala pjeva u Borči, ajde da odemo da je čuješ, ajde da odemo da je čuješ, pjeva kaže kao Šemsa". I kad je Indira to meni rekla mene je toliko to uvrijedilo, ja kažem Stevi: "Vidi da li pjeva ta mala", istog dana i on kaže: "Pjeva, ajmo". I mi odemo u Borču, Stoja peva i ja čujem, to je to. Dođi, ona dođe, dođe sjutra u studio. I onda sam Stoji radio jedan, dva, tri, četiri albuma".
Na pitanje da li može da odvoji neke estetske osobine, ženstvene osobine od profesionalnih kod saradnica Rale kaže:
"Ja uvijek gledam kao profesionalca. Ovo sa Indirom je druga priča, ali nikada nisam ulazio u te, ima nekada, desi se, ne kažem, ali to sad… I onda jedan album, pa drugi, pa treći, pa četvrti i posvađam se ja sa Stojom, oko para, normalno, nego oko čega drugo. Ja sam htio da ona izda za "Grand" ona je htjela da izda za "Best Rekords" tada i tu smo se mi zakačili. I uglavnom, kad je trebao taj peti album da se radi, ona nije htjela više da radi sa mnom. I kad sam ja saznao da ona neće da radi sa mnom, ja zovem Sašu Popovića: "Sale, zovi Indiru, hoću da joj radim album", kaže on: "Kako bre da zovem?", "Normalno, zoveš i kažeš, evo, Rale, me zvao da se nađete da radi album". Prošlo sedam dana, ajde, dođi, dolazim, sredio se ja, sve je super, kaže Sale, ajmo da se dogovorim, da potpišem ugovor, "Čekaj, kaže, Sale, nisam ja došla da potpišem ugovor, ja sam došla da vidim šta Rale misli, kako...". Pa čekaj, reko, je l’ imaš ti neku alternativu, kaže, ima, pa, ko je alternativa, ona kaže, ja sad da ga ne imenujem, nije važno, ja ustanem", kaže Rale a na pitanje zašto ga je to toliko pogodilo odgovara:
"Zato što sam znao da sam ja najbolje rešenje za nju. I što ona nema povjerenje u mene. A to me, toliko me to pogodilo, nemam pojma. I onda, ja ustanem, Saša skoči, grli me: "Ne, vrati se, vrati se", "Neću, Sale", i nekako me vuče: "I ti Indira, ajde, šta za****vaš, ko će bolje od Raleta da ti uradi". Ona je rekla: "Okej, dajte mi sedam dana da razmislim" i onda je došla posle sedam dana".
Rale priznaje da u jednom trenutku nije znao koliko duguje. Saša je došao i pitao ga da li zna koliko mu je dužan, a kako je tada Rale pričao on je dnevno dolazio da uzme od 500 eura do 20.000 eura.
"Svakog dana", rekao je Rale.
Pored studija u kom je Rale radio postojala je kafeterija u koju su dolazili da jedu i piju mnogi koji su se pozivali na Raleta pa je tako plaćao mesečno i po 10.000 maraka.
"Jeste. Sve ono što sam zamislio kao dijete, a vjerovali ili ne, maštao sam da jedem meso svaki dan. Koliko su baba i deda bili štedljivi i onda kad mi se desilo to da sam počeo da zarađujem ogromne pare, ja to uopšte nisam gledao kao nešto svoje. Ali ja sam gledao, to je, ma to je meni dao neki, nema, Bog mi je dao, ma daj to ljudima sve", rekao je Rale, i otkrio da je jednog dana Saša Popović došao i pokazao mu papir sa dugom na kom je bilo napisano 68.000.
" Ovako kaže: "Ne duguješ mi više ništa, nemoj da si mi potražio, od danas mi više ne tražiš ni jednu marku". Ja ga molim, nemoj to da radiš, šta mi je to, to mi je, možda mesec dana rada, nemoj, molim te, nemoj, pa evo, vratiću ti sad. I ne, neće da čuje, neće da čuje, i tu sam se ja posle pogubio".
(Blic, MONDO)