Milena, koja tokom rata nije bila partizanka već dete, doživela je osudu visokih krugova, posebno žena, zbog braka sa Pekom
Milena Dapčević, poznata jugoslovenska i srpska glumica, preminula je 3. decembra 2018. godine. Rođena je 2. septembra 1930. godine u Despotovu, u Kraljevini Jugoslaviji, pod prezimenom Vrsajkov. Pored svoje uspešne karijere glumice i spikerke, ostala je upamćena i kao supruga narodnog heroja Peke Dapčevića.
Milena je poticala iz porodice bogate umetničkim talentom. Njeni brat i sestra, Ilija i Ljubica, završili su Muzičku akademiju, dok su Isidor i Smilja ostvarili karijere u likovnoj umetnosti i istoriji umetnosti. Jedino je Isidora bila inženjer, a Milena je često šaljivo govorila da je ona "jedina koja stoji čvrsto na zemlji".
Blistava karijera Milene Dapčević
Nakon što je diplomirala na Akademiji za pozorišnu umetnost, na smeru filmske glume, Milena Dapčević je brzo započela karijeru i snimila filmove poput "Bakonja fra Brne", "Svi na more" i "Nevjera". Njena četvrta uloga, Anika u filmu "Anikina vremena" Vladimira Pogačića, postala je najvažnija u njenoj karijeri.
- Imala sam samo 24 godine kad sam igrala Aniku - rekla je glumica tada i dodala:
- Čovek mora da prođe kroz neku muku, nešto strašno da bi je shvatio. Danas bih je drugačije igrala.
Kako bi bolje razumela lik Anike, Milena je razgovarala s Ivom Andrićem, autorom priče. U intervjuu za TV Novosti otkrila je da joj uloga nije bila teška, iako je kasnije priznala da bi neke stvari sada odigrala drugačije. Svojim talentom i lepotom osvojila je publiku širom Jugoslavije. Opisivali su je kao izuzetno lepu ženu s tajanstvenošću koja je plenila, kako glasom, tako i pojavom.
Nakon Anike, nastavila je nizati uspešne uloge u filmovima i TV dramama. Mlađim generacijama ostala je prepoznatljiva kao doktorka u filmu Boško Buha.
Bila je prva spikerka u Srbiji i celoj Jugoslaviji
Mnogo pre nego što su se na televiziji proslavili spikeri poput Brane Surutke, Mileta Zdravkovića i Dušanke Kalanj, prva spikerka koja sepojavila na ekranima za jugoslovensku publiku bila je Milena Dapčević.
Na poziv reditelja Jovana Konjovića, dobila je zadatak da pročita pozdrav Sovjetskom Savezu koji će se emitovati u Moskvi. Bio je to vrlo važan zadatak, pa je Milena, kako se pisalo, imala veliku tremu.
– Bila sam, naravno, u svojoj haljini, jer televizijska garderoba nije postojala... Čula sam da je snimak veoma uspeo – rekla je jednom prilikom.
U to vreme nije postojala televizijska kamera niti studio. Snimanje se odvijalo u filmskom studiju na Košutnjaku. Milena je kasnije pričala da joj je rečeno da tekst ne mora da nauči napamet, već da ga čita, povremeno pogledajući u "publiku", odnosno kameru. U uputstvima su stajale beleške poput "sa osmehom" i "bez osmeha". Iako je snimanje bilo jednostavno, Milena je kasnije priznala da je imala osećaj da je prisustvovala nečemu izuzetnom.
Bila je najveća ljubav Peke Dapčevića
Iako je karijeru započela pod devojačkim prezimenom Vrsajkov, Milena Dapčević je većinu života provela kao Dapčević, po svom suprugu Peki Dapčeviću, narodnom heroju, partizanskom vojskovođi i učesniku Španskog građanskog rata.
Njihova ljubavna priča počela je tokom leta 1952. godine, kada su se upoznali u Dubrovniku. Peka je tamo letovao, dok je Milena snimala film "Svi na more". Njihova ljubav se brzo rasplamsala, a venčali su se nedugo zatim. Njihov kum bio je Milovan Đilas, koji je pisao o njihovoj velikoj ljubavi.
"Odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji"
Brak sa prelepom glumicom za kojom su "umirali", kako se tada pričalo, "i zauzeti i slobodni muškarci" iznenadio je tadašnju javnost, posebno jer su mnogi partizanski borci bili u brakovima sa istaknutim partizankama. Peka je ranije bio u vezi sa Stanom Tomašević, prvom ženom-partizanskim komesarom, poznatom kao "Titova manekenka", pa je njegov brak sa Milenom izazvao negativne reakcije u društvu. Milena, koja tokom rata nije bila partizanka već dete, doživela je osudu visokih krugova, posebno žena, i primala anonimna pisma puna mržnje.
– Naročito su bile izveštene u surovosti one koje se nisu mogle pohvaliti za svoju mladost vrlinama koje su tražile od drugih, od neveste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: "Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji". A jedna druga, koja je proživela mladost u onom vremenu kada se u SKOJ-u oslobađanje od "buržoaskih" moralnih predrasuda devičanstva i vernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: "Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je kurva, a ko je drugarica". A jedna opet: "Njeno zanimanje je takvo da može biti samo kurva" – pisao je Đilas tada.
Poznato je da su na proslavi Nove godine 1954. u Klubu književnika bili jedino u društvu Đilasa i njegove supruge. Ovaj događaj inspirisao je Đilasa da napiše politički esej "Anatomija jednog morala", u kojem je kritikovao tadašnje funkcionere i njihove supruge. Međutim, uskoro je usledila Đilasova politička eliminacija, što je Dapčevićima donelo teškoće. Peka se našao u nezgodnom položaju između prijateljstva sa Đilasom i lojalnosti prema Titu. Na kraju je smenjen sa mesta načelnika Generalštaba JNA i postavljen za ambasadora Jugoslavije u Grčkoj.
Iz braka sa Pekom, Milena je imala dvoje dece, sina Vuka i ćerku Milicu. Često je s ponosom govorila o njima, ističući Milicinu strast prema arheologiji i njen bolji modni ukus.
Peka Dapčević preminuo je 1999. godine u Beogradu, uz Milenu koja mu je bila velika podrška do samog kraja. Milena Dapčević nas je napustila 3. decembra 2018. godine, ostavljajući iza sebe bogato nasleđe u glumi i sećanje na svoj upečatljiv život.
Izvor: Mondo/ Đorđe Milošević