Sergej: "Sve posle je legenda."
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana tokom vikenda na RTS 1. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji prije i nakon 12. marta 2003. godine.
Glumačka podjela serije "Sablja" uveliko je poznata, a posebno je zanimljiva činjenica da Sergej Trifunović tumači Milorada Ulemeka Legiju, koji je bio komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) i pripadnik Srpske dobrovoljačke garde, a osuđen je i kao jedan od glavnih organizatora ubistava visokih srpskih političara - premijera Srbije Zorana Đinđića i bivšeg predsjednika Predsjedništva Srbije, Ivana Stambolića.
Da stvar bude intrigantnija, Trifunović i Legija se lično poznaju, o čemu je i glumac sam govorio. A postoji i jedna legenda koja je godinama prepričavana, odnosi se na čuvenu pucnjavu u beogradskom klubu "Bojan Stupica" u leto 2001. godine.
Zvanična verzija
Milorad Ulemek Legija i tadašnji kapetan JSO, Branko Veljković, uhapšeni su 15. juna 2001. godine zbog osnovane sumnje za počinjena krivična djela "napada i sprečavanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbjednosti" i "izazivanja opšte opasnosti".
U izveštaju MUP Srbije pisalo je da su "Ulemek i Veljković 15. juna 2001. u 5 časova u Klubu 'Bojan Stupica', u ulici Srpskih vladara 50, napali i spriječili policajca, mlađeg vodnika Ivana Maksimovića, u obavljanju poslova bezbjednosti i održavanja javnog reda i mira..."
Naime, U klubu "Stupica" je inače 14. juna Arkanova udovica, Svetlana Ceca Ražnatović, proslavljala svoj 28. rođendan sa mnoštvom pozvanih gostiju. Bilo je tu i estradnih umjetnika, glumaca, fudbalera FK Obilić, kojim je Ceca tada rukovodila, bivših pripadnika Arkanove borbene jedinice – Srpske dobrovoljačke garde, aktivnih debeovaca, među kojima i Milorad Ulemek sa kapetanom DB Brankom Veljkovićem...
Ceca je pred zoru otišla i ostavila goste da nastave s provodom, nakon čega je uslijedila svađa između glumca Sergeja Trifunovića i nekog od direktora FK Obilić, koja se potom pretvorila u tuču. Umiješao se i kapetan Branko Veljković, ali koga je on u tom obračunu branio, nije do kraja zvanično utvrđeno. Veljković je potegao pištolj i zapucao. Potom se i Legija takođe mašio svog pištolja berete SF kalibra 9 milimetara. Ipak, na svu sreću, nisu upucali nikoga.
Glumac je jednom prilikom na opasku na društvenoj mreži X da mu je Legija bio "ortak", odgovorio da ga je sreo svega tri puta u životu.
Kako su se upoznali Sergej i Legija?
Glumac je ranije otkrio da je Milorada Ulemeka Legiju upoznao tokom snimanja filma "Do koske", jer je Legija tada bio saradnik.
"Legiju sam upoznao '98. tako što sam dobio da igram, u nekom slovenačko-francuskom filmu, lika koji je bio u Legiji stranaca. Drugarica mi je predložila da može da me upozna sa nekim Cemom koji je bio u Legiji stranaca. On je vrlo rado pristao da mi pomogne. Zakazao je sastanak u kafiću "Okno" u Ruzveltovoj. Ja sam tamo ponio knjigu od 400 strana, po kojoj je trebalo da bude snimljen film i ponio sam scenario. Ta knjiga, kao i scenario, bili su zapravo raskupusani odštampani papiri koje sam ja nosio u fasciklama. Dok sam se približavao kafiću, vidim crni mercedes džip i četiri namrgođena tipa pored auta koji izgledaju kao braća rođena. Onda pogledam prekoputa ulice i kao ogledalo: još jedan takav crni džip sa još četiri gotovo identična tipa. Svi su oni vidjeli da dolazim i samo su klimnuli glavom kao da mi daju dozvolu da uđem.
Ulazim u kafić, scena kao iz filma, prepun lokal, a mrtva tišina. Čuje se samo neka tiha muzika. Prilazi mi konobar i pokaže da krenem za njim. Dolazimo do stola gdje sjede trojica i dogovaraju se nešto povjerljivo. Svi nose spitfajerke. Od te trojice, dvojica su ogromna, a treći je nešto manji od njih i izgleda kao Zagor, rekao bih lijep čovjek. Ja gledam i razmišljam koji je od njih trojice čovjek koga ja tražim i tipujem na jednog najvećeg, najglavatijeg, sa debelim vratom. Ali nije bio taj. U tom trenutku ovaj što liči na Zagora vrti na stolu paklu cigara i kaže tiho ovoj dvojici rmpalija: "Dobro, ajde..." I nestaše ova dva lika! Ja ukapiram da je on čovjek koga tražim.
Ostanemo sami i on kaže: "Šta ti treba?" Ja mu ispričam sve, dam mu knjigu i scenario. On je sve to uzeo da pročita i kaže: "Piši moj telefon", ja ga pitam: "Jesi siguran?" On kaže: "Da, zapiši..." I da mi svoj mobilni, koji sam zapamtio napamet i znam ga i dan-danas. Pošto je to bilo vrijeme kada nisam furao mobilni, pa sam pamtio napamet brojeve. Čujemo se posle sedam dana i kaže da je pročitao i da mi je ostavio tekst na portirnici Ateljea kako smo se dogovorili. Kad sam došao tamo, kažu mi da je došao čovjek sa crnim džipom i da mi je ostavio ono. Ja pogledam, a on je frajer ukoričio onaj kupus koji sam mu dao, da bi lakše mogao da čita. Pročitao je i knjigu i scenario. Posle toga smo se opet sastali i pričali o Legiji stranaca, što mi je bilo potrebno za ulogu u filmu.
Sledeći put sam Legiju vidio 5. oktobra. On se već ranije povukao sa Kosova i ratnih dejstava kako bi čuvao Miloševića i faktički mu bio lično obezbjeđenje. Kad su ušli u Aberdarevu i krenuli hamerima na nas, ja sam znao već ko su ti ljudi. I kad smo zalijegali po ulici, tada sam se prilično oprostio sa životom. Posle deset dana sam ga nazvao i rekao mu: "Hvala generale što nas niste izgazili kao go*na". On kaže: "Prvo i prvo, ja nisam general, ja sam pukovnik. Drugo, nemoj ti mnogo da vjeruješ toj vašoj dosovskoj štampi". Kažem ja: "Mani me tih markera, nisam ja dosovac". Sledeći put kad sam ga vidio, rekao sam mu: "Brate, vi kad ste izletjeli, ja sam mislio da smo mi gotovi". Kaže on: "Na koga ja da pucam? Ono su sve moji ortaci".
Treći put sam Legiju vidio na Cecinom rođendanu. Odem ja u "Stupicu", ali u trenerci, jer nisam planirao da se zadržavam, nego samo da ispoštujem gospođu jer me je pozvala na rođendan.
Ulazim ja unutra, kad mene uhvati za vrat neki tip, koga ja znam iz Kruševca, uradi mi kao špansku kragnu fazon i kaže: "Oće da te vidi šef!" Kažem ja Legiji: "Gdje ste, pukovniče?" Kaže on meni: "Sjedi" i krene tu da se pije ozbiljno. E sad, onaj tip svako malo dolazi, hvata me za vrat. Ja sam u jednom trenutku tu njegovu ruku katapultirao, što je on doživio kao ozbiljnu uvredu.
Ekipa se uglavnom razišla, skoro svi su otišli, ostalo je nas nekoliko samo, bilo je već oko pet ujutru.
Legija je u jednom trenutku otišao do WC-a, a meni onaj tip kaže: "Ti mene udari?" Ja ga gledam: "Šta, kad, ko?" On skoči na mene, ja padnem sa barske stolice, on preko mene, ali ga dočekam nekako na noge pa ga bacim na onaj tamo zid. U tom trenutku uleće Legija i staje između nas. Ja pošto se dižem, nisam vidio šta se desilo, samo čujem: "Kume, pa ti mene udari?" Jer je valjda ovaj, batrgajući se, udario i Legiju. Miloradu je samo pala klapna i rekao je: "Ajde!" Ja pogledam, a ono pojavila se gomila nekih likova koji su v,erovatno bili napolju pored džipova.
Mene su izveli na jedna vrata, a onog tipa na druga. Ja sam otišao kući, okupao se, spavao i sutradan u "Manježu" sam imao neki sastanak sa jednim rediteljem koji mi je rekao: "Je l' znaš da je noćas bila neka frka u 'Stupici', Legija pucao..."
Zapravo šta se desilo, on je rekao policiji da ga uhapse kad su došli, oni nisu smjeli, on je tad izvadio pištolj, opalio u plafon i rekao: "Evo, remećenje javnog reda i mira, sad me uhapsite", pa su onda morali da dolaze ljudi iz vrha, uglavnom ostalo je legenda o kojoj se priča... Šta se sve tad izdešavalo, ja ne znam, pošto nisam bio prisutan. On je uglavnom bio to veče nervozan, rekao mi je da hoće da izađe iz svega toga i vjerovatno je samo tražio način."
Legija je posle ovog događaja penzionisan.
(Kurir.rs/I.M.)