Pevačica Lepa Brena snimila je tri filma "Hajde da se volimo"
Pevačica Lepa Brena, osim po višedecenijskoj karijeri i koncertima na kojima je prisustvovalo na desetine hiljada ljudi u zemlji i inostranstvu, poznata je i po filmovima u kojima je glumila. Pojavljivala se u ostvarenjima "Nema problema", "Tesna koža", ali i snimila svoja tri filma.
U pitanju su ostvarenja "Hajde da se volimo". Prvi deo snimljen je 1987. godine i većina smatra da je on i najbolji od sva tri dela, a u njemu, u jednoj sceni, vidimo pevačicu koja pokušava da pobegne od otmičara. Tada je sa ekipom bila u Mostaru i morala je da skoči sa Starog mosta u Neretvu.
Ovaj skok izveo je kaskader Jadranko Fink, Mostarac koji je u to vreme važio za jednog od najboljih skakača na prostorima Jugoslavija. Pre četiri godine, Kurir je u Mostaru pronašao njegovog brata Gorana, koji je u to vreme bio u penziji, ali je radio sa turistima - vozio ih je čamcem po Neretvi.
"Ja sam bio dubler jednom od Breninih otmičara. Nosio sam mantiju. Skočio sam s mosta na noge i zato su me platili manje od brata, ali je i moj honorar bio zadovoljavajući, otprilike duplo manji od Jadrankovog", rekao je Goran.
"Hajde da se volimo" sniman je 1987. godine. Brena je došla sa ekipom filma u Mostar, bili su tu četiri dana. Sećam se da je bila baš fina devojka, iako je već tada bila najveća zvezda u državi. Mog brata je režiser Aleksandar Đorđević video baš ovde na mostu. Jadranko je bio skakač. Odgovarao je konstitucijom za Breninog dublera. Bio je visok i vitak kao ona. Režiser je prišao Jadranku, dao mu ponudu i on ju je odmah prihvatio. Našminkali su ga, stavili mu plavu periku, obukli ga u Breninu garderobu i on je skočio. Pošto je nosio naočare za sunce na glavi, one su ga rasekle po čelu kad je glavom udario u vodu. Moj brat je izveo skok, a Brena je bila u plićaku i izronila iz vode kao da je ona skočila".
Goran je otkrio da je Jadranko za ovaj posao bio odlično plaćen.
"Platili su mu milion dinara. Tada je to bilo četiri, pet plata. Kad bi se pretvorilo u sadašnju vrednost, to je oko 3.000 konvertibilnih maraka, dakle oko 1.500 evra. To je bio izuzetan honorar, on je bio prezadovoljan. Posle toga je postao još popularniji, iako su već mnogi znali za njega zbog skokova koje je izvodio".
Jadranko je poginuo 1993. godine u ratu. Ubijen je iz snajpera. Njegovo ime je uklesano u betonske stepenice koje sa mosta vode do same Neretve.