Dirljiv govor Voje Brajovića na komemoraciji Žarku Lauševiću.
Žarko Laušević preminuo je prošle nedelje, a kolege i porodica opraštaju se na komemoraciji u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Među prvima je govorio Voja Brajović.
"Žarko je imao nešto što rečima ne može da se opiše - zbog toga su ga toliko jurili i voleli. Njega sada nema, ali ostaje naša ljubav, poštovanje i divljenje", rekao je on, a potom pročitao pesmu Branka Miljkovića, "Kraj putovanja".
"O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo koje traje. Budan
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u želji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikada nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje."
Pogledajte fotografije sa komemoracije.