Lekar koji je operisao Miljanu Kulić u klinici u Turskoj tvrdi da je s pacijentkinjom sve bilo u redu i da je otpuštena bez ikakvih komplikacija, a priložio je i dokumentaciju.
Miljana Kulić je i dalje u teškom stanju nakon operacije smanjenja želuca u Turskoj, posle koje je došlo do izvesnih komplikacija, pa je operisana u Nišu i odstranjena joj je slezina. Klinika u Turskoj u kojoj je Miljana operisana prvi put se javno oglasila o toku same operacije i njenom oporavku u toj ustanovi.
Sada je u javnost dospeo kompletan izveštaj, kao i izjava lekara s klinike, koji je operisao Miljanu. Sve priloženo objavljeno je i na zvaničnom Instagram profilu klinike u Turskoj, a dostavljeno je i "Kuriru".
Izjava o slučaju Miljane Kulić:
Glavni razlog zašto smo toliko dugo čekali na ovu izjavu jesu dobre vesti od našeg pacijenta, a da se ne oslanjamo na tračeve ili spekulacije. Pacijent Miljana Kulić je 20. jula imala operaciju u našoj klinici. Operaciju je izveo visoko profesionalan tim. Tokom operacije, koja je trajala 52 minuta, nije bilo povrede slezine, ni više od 10 cc krvarenja, a cela operacija je snimljena. Većina postoperativnog krvarenja se javlja u prva 24 sata i to je zapisano u medicinskoj literaturi. Našem pacijentu nisu uočena krvarenja, stoga je pacijent otpušten 23. jula, s obezbeđenom zalihom lekova i vratio se u svoju zemlju.
Nećemo reći da nikada u životu nismo videli komplikacije i krvarenja. Jer, hirurzi bez komplikacija su samo hirurzi koji ne operišu. Međutim, situacija je ovde nešto drugačija, ne zato što su doktori u Nišu uradili bilo šta loše, već iz poštovanja prema kolegama, sva imena i potpisi na izveštajima su zamagljeni.
Naš pacijent se javio 27. jula, na testovima krvi koji se vrše u ponoć istog dana (ujutru, 28. jula), nivo hemoglobina (HGB) se posmatra kao normalan. Rezultati biohemije pokazuju povišen CRP. Tu je i leukocitoza (povišen leukocit).
Izračunata tomografija je obavljena na pacijentu u skladu s ovim testovima. Priložen je izveštaj o tomografiji. Kao što se vidi u izveštaju o tomografiji, ne postoji ni hematom (nagomilana krv) ni anomalija vezana za slezinu.
Izveštaj kolege lekara opšteg hirurga je dostupan. U skladu s ovim izveštajem, pacijentu nije primećen hitan slučaj te je pacijent poslat kući. Takođe, na abdominalnoj ultrasonografijiu izvedenoj 26. jula, ne pominje se ni hematom (akumulacija krvi) ni ehogena promena u slezini (poremećaj snabdevanja krvlju). Naša pacijentkinja nas je obavestila da se njen CRP rezultat smanjio 28. jula.
Naš pacijent se ponovo javio hitnoj službi sa bolom u stomaku u noći 29. jula (30. jula ujutru). Rezultati krvi pokazuju povišen CRP i povećanu leukocitozu. Hgb test obavljen iste večeri je stigao 115 i bio je u granicama normale.
Ove laboratorijske vrednosti nisu kompatibilne s obilnim krvarenjem. Nažalost, nismo mogli da obavimo pregled pacijenta na daljinu. Međutim, pacijent sa obilnim krvarenjem bi trebalo da ima ozbiljno pogoršanje vitalnih funkcija (puls, krvni pritisak). I to nije situacija koju može bilo koji lekar hitne pomoći lako prevideti. Kada me je pacijent kontaktirao i javio rezultate krvi usred noći, ja sam joj porukom rekao da treba da vuradi tomografiju i da se ta tomografija treba uzeti davanjem neprozirne supstance kroz intravenoznu liniju (veoma je teško videti trombozu u tomografiji snimljenu bez neprozirnog, ali se mogu videti samo promjene u abdomenu izazvane trombozom). Takođe, prepiska razgovora s majkom pacijenta Marije Kulić, gde navodi da doktori u Nišu ne znaju šta da joj rade i u većini razgovora je naglašavala kako u Nišu nema takvih hirurga i da ne znaju šta da joj rade.
Kada su rezultati objavljeni, njena majka mi je rekla da ima veliku trombozu. Međutim, nije mi prosledila taj izveštaj. Nikada mi nije pričala o krvarenju. Čak nije pomenula hematom. Nažalost, nakon ove faze nismo mogli doći do kolega doktora. Nisu date nikakve informacije o opštem stanju našeg pacijenta, niti su od nas tražene medicinske informacije. Osim ovih, videli smo mnogo tekstova u štampi i smatramo da je ispravno dati nekoliko izjava o njima.
Uvek dajemo injekcije razređivača krvi kada otpuštamo pacijente, kako bismo smanjili rizik od formiranja trombusa (ugruška) u organizmu nakon operacije. I iznova i iznova govorimo da su ovi lekovi najvažniji lekovi. Generalno, postoji mnogo faktora rizika za formiranje svih trombova. Najgori od ovih su oni sa genetskim nasledstvom. Pušenje je najvažniji faktor rizika, osim genetski nasleđenih bolesti koje izazivaju sklonost zgrušavanja.
Pušenje u velikoj meri povećava šansu za zgrušavanje. Naročito započinjanje ovoga u ranom periodu nakon operacije i ispijanje visokih količina povećava rizik od nastanak ugruška u celom telu, osim problema koje može izazvati u plućima. Zato kažemo pacijentima da ne puše najmanje 15 dana posle operacije. Dehidratacija nakon operacije takođe može da poveća viskoznost krvi, što je stanje koje definitivno treba izbegavati. Rano konzumiranje pića sa diuretičkim svojstvima, na primer kafa, može povećati rizik od dehidratacije. Naši pacijenti su u mogućnosti da konzumiraju najmanje jedan litar tečnosti kada ih otpustimo.
Miljanina operacija je završena za veoma kratko vreme, kao što je ukupno 52 minuta, sa ne više od 10 cc, skoro bez krvarenja. Zašio sam celu liniju rukama da smanjim rizik od krvarenja ili curenja tokom operacije. Podigao sam pacijenta samo dva sata nakon operacije i mobilisao se, trudeći se da rizik od tromboze nogu bude što je manje moguće. Lično sam pokušao da pomognem našem pacijentu da ukloni povećani sekret pluća, koji se javlja kao posledica pušenja u ranom periodu korištenjem metode posturalne drenaže.
Ali, ponavljam. Medicina, nažalost, nije dva puta četiri. Pacijent sa svim faktorima rizika možda nema tromb, dok pacijent bez faktora rizika može da razvije tromb."
Pogledajte i objave na zvaničnom Instagram profilu klinike: