Veliki pesnik je bio utučen zbog bolesti sa kojom se bori, a svoje poslednje redove napisao je na parčetu papira i ostavio ga komšinici.
Miroslav Mika Antić preminuo je pre 34 godine, ali je ovaj veliki pesnik u našem narodu ostao besmrtan. On i danas živi kroz svoje stihove, pesme i priče o njemu, autentične i neponovljive.
Mika je bolovao od raka vilice, a hirurzi su mu odstranili deo jezika. Od te intervencije on nije više mogao da govori, što je pesnik vrlo teško podneo. Odao se alkoholu, a onda počeo i da slika, što mu je išlo fantastično.
Mika kao da je znao da mu se bliži kraj pa se u svojim poslednjim danima potrudi da uredi i završi sve što je započeo. On je čak ostavio i pismo, a tu noć kada je umro njegova slova stigla su do komšinice Dude.
Poslednja želja ovog pesnika bila je da ga poštede suvišnih konvencija.
"Kad me budu iznosili, neka pročitaju "Besmrtnu pesmu". A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drži govor", pisalo je na papiru koji je Mika ostavio i svojom rukom napisao.
Mika Antić bio je pesnik, novinar, slikar, boem, večiti dečak svih detinjstava i dalje živi u našim srcima poput svoje "Besmrtne pesme" i mnogih drugih.
Nikad nije voleo da priča o sebi, ali je voleo da piše naširoko o mnogim stvarima i događajima.
"O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru. Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima", umeo je da kaže.
Podsetimo se jedne od najlepše Mikine pesme: