Goran Bregović progovorio je o velikoj ljubavi o kojoj je čak pisao na jednom od svojih albuma.
Goran Bregovićje gostujući u jednoj emisiji ispirčao svoje viđenje rata u Jugoslaviji, otkrio kako se osećao kada su mu pretili ubistvom pre jednog koncerta, ali se i vrlo emotivno prisetio velike ljubavi svojih roditelja koji su se razveli zbog jednog očevog velikog poroka.
"Nisam imao neprijatelje u tom ratu. Evo stavite me sad i na koga da okrenem pušku... To nije bio moj rat, nisam ga razumeo kao moj rat. Moguće je da bih sa zadivoljstvom otišao i poginuo za neki rat koji smatram svojim. Ništa od ciljeva tog rata nije bio moj cilj. Ja sam se rodio u državi koja je gajila zajednički jezik, sa nestankom te države nestao je i jezik na kome sam pisao. Ja danas ne pišem na našem jeziku, kada pišem, pišem na romskom. Moji horski komadi su na izmišljenom jeziku", rekao je Bregović.
Istakao je da je iz tog rata izašao sa jednakom štetom kao i ovi što su bili direktne žrtve.
"Ja verovatno umesto da idem kod psihijatra ja pišem ovakve stvari. To je nešto što me goni kao sudbina, nešto što ne mogu da izbegnem", rekao je Bregović.
Kada je Bijelo dugme 2005. trebalo da održi koncert na Koševu stigao je glas da neki ljudi prete da će ga ubiti snajperom.
"U tom trenutku sam dolazio iz Koreje. I šta je trebalo da zapucam iz Koreje u Sarajevo da bi me neka budala ubila snajperom. Onda je šef policije rekao – samo ja imam snajper, nema ko drugi.
- I to je bilo vama dovoljno da budete mirni?
- Pa ili ako ništa onda ako treba neko da me ubije nek me ubije šef policije, a ne neki kriminalac", rekao je Bregović u emisji "Živa istina" pre par godina.
A onda ponovo neizbežna tema - kako je podneo gubitak bogatstva koje je imao u trenutku kada je počeo rat u Jugoslaviji.
"Kad vam neko ogrebe auto vi mislite da je to katastrofa. A onda odjednom izgubite bankovne račune, jaguare, jedrilica, stanove, kuće. E ja sam to doživeo kao olakšanje. Svakako mi je to bio samo teret. Skinuo sam teret i krenuo od nule. Mislim da sam u Nemačkoj u tom trenutku imao nekih 100.000 maraka. Slučajno se zadesilo. To je sve što sam imao na početku rata. I danas smatram da je najbolje što se desilo u mom životu je to što sam imao prilike da krenem od nule", rekao je Bregović.
Otrkio je Bregović i gde najviše voli da bude - na bini sa svojim orkestrom.
"Ja sam tada okružen talentovanim ljuidima. U osam uveče da me pitaš – Brega, gde mi ti voleo da budeš - ja bih ti rekao da bih voleo da budem na bini sa mojim orkestrom. Imam po ugovoru da mora biti čaša alkohola pored mene na bini, obučem svoje glupo belo odelo zato da bi taj momenat odvojio od ostalih, da ne bude kao svaki drugi... i onda slavim taj momenat", ispričao je Bregović.
U jednom trenutku govoreći o porocima, dostakao se priče o alkoholu.
"Moji roditelji su se jako voleli. Otac je bio vojno lice i mnogo je pio. Njih dvoje su se razveli baš zbog toga. A bila je to velika ljubav. Kada se moja majka razbolela od leukemije bila je u bolnici u Splitu, u gradu u kome je moj otrac živeo sa drugom ženom. Ta njegova druga žena mi je pričala da je moj otac nestajao iz kuće noću. Ona ga je jednom pratila i videla kako se on iskrada i odlazi do bolnice u kojoj je moja majka umirala. Tu bi celu noć napolju sedeo ispod prozora sobe u kojoj je moja majka umirala i pušio celu noć.
On je tad već bio izlečen od alkoholizma ali kada je moja majka umrla on se vratio na selo i zasadio vinograd. Onda je počeo ponovo da pije. Pio je hiljadu litara vina godišnje, toliko je davao taj vinograd. I uglavnom je to vino pio sam. Ako ima tužna priča za ilustraciju za veliku ljubav koja je propala zbog alkohola, to je ta priča iz moje porodice", rekao je Bregović.
