Na današnji dan, 9. oktobra 1892. rođen je čuveni sprski pisac Ivo Andrić, naš jedini Nobelovac, a zanimljivo je i kako je potrošio novac od nagrade.
Ivo Andrić jedan je od najznačajnijih pisaca sa ovih prostora, čije je stvaralaštvo odavno prevazišlo granice jezika i zemlje u kojoj je nastalo. Njegove priče i romani, protkani istorijom, ljudskim sudbinama i tihim, dubokim promišljanjem o čoveku, učinili su ga piscem koji se čita i razume u različitim vremenima i kulturama.
U isti mah, čuveni pisac jedini je sa ovih prostora koji je osvojio Nobelovu nagradu, a malo ko zna kako je potrošio ogroman osvojeni novac.
Kako je Ivo Andrić osvojio Nobelovu nagradu?
Andrić je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1961. godine, kada je Švedska akademija odlučila da njegovo književno stvaralaštvo zaslužuje ovo najprestižnije priznanje. U obrazloženju je posebno istaknuta njegova "epska snaga" kojom je oblikovao teme i prikazao ljudske sudbine povezane sa istorijom svoje zemlje, a nagradu nije dobio, kako se misli, za roman "Na Drini ćuprija", već za celokupno stvaralaštvo.
Koliko je novca dobio Ivo Andrić i kako ih je potrošio?
Ivo Andrić je kako nagradu dobio i 250.232 švedske krune, što je, kada se prevede u domaću valutu, oko 32 miliona tadašnjih jugoslovenskih dinara.
No, zanimljivo je i da novac od nagrade nije zadržao za sebe. Poznat kao izuzetno skroman čovek, Andrić je polovinu novčanog iznosa poklonio za obnovu i razvoj narodnih biblioteka u Bosni i Hercegovini, želeći da pismenost i kultura dopru do svakog deteta i svake male sredine.
Drugu polovinu poklona donirao je kasnije, u skladu sa svojom filozofijom da se "čovek obogati tek kada drugome pomogne".
Platio samo jednu kiselu vodu
Posle Nobelove nagrade, veliki broj kulturnih i javnih radnika, prijatelja i novinara došao je kod Andrića da mu čestita. Nakon toga, svi su zajedno otišli u restoran da proslave nagradu. Služeći se raznim pićima i mezama, kelner je na kraju prišao Andriću da naplati, a Andrić je rekao:
"Imao sam jednu kiselu vodu."
Svi prisutni ostali su u šoku, a račun su na kraju morali da međusobno podele ostali gosti i prijatelji koji su došli da ga proslave.
Andrić bio škrtica ili?
Ova anegdota nije usamljen slučaj, u beogradskim krugovima decenijama su se preprepovedale priče o Andrićevom odnosu prema novcu.
Čuveni pisac je odrastao u teškom siromaštvu, a kasnije proživeo dva svetska rata. Njegovi savremenici isticali su da njegova škrtost nije bila zlonamerna, već duboko ukorenjeni strah od bespomoćnosti i nemaštine.
Bio je poznat po tome što je nosio jedno te isto odelo godinama, pedantno ga četkao i pazio na svaki detalj, a u kafanama nikada nije ostavljao bakšiš veći od sitniša koji bi ostao na tacni.
Ipak, iako je bio ekstremno štedljiv u svakodnevnom životu, Andrić je bio izuzetno velikodušan kada su u pitanju bile više kaste i opšte dobro.
Čak je i kuću koju je gradila njegova supruga poklonio njenoj sestri. Svojevremeno se nadaleko pričalo i kada je odbio stan.
"U poslednje vreme nude mi veći stan ili posebnu kućicu, ali tvrdoglavo sam odbio. Rekao sam: 'Bolje je meni ovde, a to sa zasebnom vilom bilo bi u skladu s onom narodnom: 'Nova štala, a stara stoka.'", a njegova najveća vrednost bili su rad, dostojanstvo i duhovna čistota.
