Šta je Adisonova bolest koju ima Olja Crnogorac? Postavila niz pitanja lekarima, evo kad počinju teški simptomi

Šta je Adisonova bolest i kako izgledaju simptomi, uzroci i lečenje bolesti?

Adisonova bolest je poremećaj endokrinog sistema uzrokovan primarnom insuficijencijom nadbubrežne žlezde. Oštećenje nadbubrežnih žlezda dovodi do nedostatka hormona koje oni proizvode, što rezultira simptomima Adisonove bolesti. Do uništavanja nadbubrežnih žlezda najčešće dolazi zbog autoimune bolesti - upale nadbubrežnih žlezda.

Nadbubrežne žlezde su upareni organ koji se nalazi sa obe strane bubrega. Uzrok Adisonove bolesti je precizno lociran u njima, tačnije u korteksu nadbubrežne žlezde (spoljni deo). Primarni simptomi Adisonove bolesti mogu da postanu aktivni tokom stresnih situacija ili tokom fizičkog vežbanja jer tada čoveku najviše nedostaje hormona koji "prebacuje telo u višu brzinu". Hormon koji luči korteks je:

• kortizol, koji utiče na metabolizam, odgovor je tela na stresnu situaciju, bolest i porast nivoa šećera u krvi
• aldosteron koji reguliše krvni pritisak i zapreminu

Uzroci Adisonove bolesti

Addisonova bolest je relativno retka bolest. Žene češće pate od autoimunih procesa, koji su glavni uzrok Adisonove bolesti. Bolest se najčešće javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života. Najčešći uzroci Adisonove bolesti su:

• krvarenje u obe nadbubrežne žlezde
• tuberkuloza nadbubrežne žlezde (sada ređi uzrok Adisonove bolesti)
• zarazne bolesti
• rak, posebno metastaze nadbubrežne žlezde
• autoimuni procesi koji na kraju dovode do uništenja nadbubrežnih žlezda. Ovo se dešava kada naše telo proizvodi antitelo koje normalno uništava strano telo. U ovom slučaju, zbog greške, antitela napadaju sopstvene ćelije (ćelije nadbubrežne žlezde), što dovodi do uništenja organa
• adrenalektomija, odnosno uklanjanje obe nadbubrežne žlezde
• urođeni poremećaji
• hemohromatoza, oboljenje uzrokovano taloženjem gvožđa u parenhimskim organima
• Adisonova bolest može da se javi istovremeno sa drugim bolestima

Simptomi

Oštećene nadbubrežne žlezde pokazuju otkaz, koji se karakteriše kroz:

• slabost mišića
• nedostatak sposobnosti za intenzivan fizički napor
• teška iscrpljenost
• kestenjasta (braon) promena boje dlanova, kože i sluzokože
• nizak pritisak
• poremećaji u metabolizmu i funkciji polnih žlezda

Vrlo često gore navedeni simptomi su praćeni:

• mučninom i povraćanjem
• poremećajima u redovnosti mokrenja
• ponekad i jakim paroksizmalnim bolom u stomaku
• pacijenti su u početku nervozni, zatim depresivni, pate od nesanice
• javlja se i groznica

Dijagnoza Adisonove bolesti

Lekari obično preporučuju hormonske testove na osnovu rezultata krvnih i biohemijskih testova, koji otkrivaju nedostatak natrijuma, nizak nivo glukoze ili višak kalijuma. Višak kalijuma može da dovede do abnormalnih EKG snimaka. Hormonski testovi obuhvataju: određivanje kortizola u krvi ujutru i određivanje 17-OHKS iz dnevnog sakupljanja urina. Ako su oba rezultata testa niži, radi se o nadbubrežnoj insuficijenciji.

Kod nadbubrežne insuficijencije, ACHT se meri ujutru. Ako su parametri povišeni, možemo da budemo gotovo sigurni da se radi o Adisonovoj bolesti. Pored ACHT, lekari preporučuju merenje koncentracije DHEA-S, androstendiona i aldosterona, koji su smanjeni kod Adisonove bolesti. Da bi se potvrdio autoimuni uzrok, sprovode se imunološki testovi na antitela usmerena protiv 21-hidroksilaze.

Pored toga, lekari preporučuju izvođenje kompjuterizovane tomografije i ultrazvuka abdomena, koji su korisni u određivanju gde je proces bolesti u nadbubrežnim žlezdama. Lekar odgovoran za praćenje toka bolesti i njenu dijagnozu je endokrinolog koji je specijalizovan za ovu temu.

Lečenje

Lečenje Adisonove bolesti zasniva se na snabdevanju tela hormonima koje nadbubrežne žlezde ne mogu same da proizvode. Takva simulacija treba da se odvija u skladu sa prirodnim ritmom proizvodnje hormona tokom dana. Takođe, cilj je da se simptomi ublaže, izjednači krvni pritisak i poboljša stanje pacijenata korigovanjem poremećaja elektrolita. Koriste se tri vrste hormonskih zamena, koje proizvodi korteks nadbubrežne žlezde.

Pored povećanja doze hidrokortizona kod Adisonove bolesti, takođe treba piti dosta tečnosti i delimično povećati količinu soli u ishrani. Adisonova bolest lečena odgovarajućim merama ne utiče na očekivani životni vek pacijenta. Samo ako zanemarimo bolest, možemo da budemo izloženi riziku od smrti usled nadbubrežne krize, koju karakteriše naglo produbljivanje simptoma bolesti. Zaključak je jednostavan - brza dijagnoza i odgovarajući tretman su važni.

Da li Adisonova bolest utiče na plodnost?

Adisonova bolest obično ne smanjuje sposobnost žene da zatrudni. Da, plodnost može da bude smanjena, ali ako bolest zahvata i druge organe osim nadbubrežnih žlezda (npr. kada se javlja zajedno sa hipotireozom). Kada su u pitanju trudnice koje boluju od Adisonove bolesti, lekar obično nalaže promenu doze preparata (žene treba da se odmah konsultuju sa endokrinologom nakon dijagnoze trudnoće). Žene koje doje ne bi trebalo da uzimaju velike doze hidrokortizona, a ako i uzimaju, ne bi trebalo da doje. Nakon rođenja, beba treba da ostane pod medicinskim nadzorom jer postoji rizik od insuficijencije nadbubrežne žlezde.

Ishrana za Adisonovu bolest

Ishrana za Adisonovu bolest ne uključuje nikakva posebna ograničenja ili pravila koja moraju striktno da se poštuju. Obično se pacijenti hrane na isti način kao i svaka zdrava osoba, ali situacija je drugačija kada postoje druge bolesti, npr. dijabetes ili celijakija (tada je potrebna dijeta). Pacijenti sa Adisonovom bolešću vrlo lako postaju dehidrirani. Pacijenti koji uzimaju velike doze hidrokortizona, mogu da imaju problema sa težinom i postanu gojazni, pa je važno da se pridržavaju barem osnovnih pravila ishrane da bi održali zdravu težinu. Pacijenti treba da:

• piju najmanje litar i po vode dnevno
• izbegavaju pića koja sadrže kalijum (npr. sok od paradajza)
• po toplom vremenu piju više vode, isto važi i za bolesti praćene dijarejom ili temperaturom
• za svaku čašu kafe, čaja ili alkohola, piju dodatnu čašu vode