Televizijsko lice Miroslav Lilić, koji je imao karijeru dugu 43 godine, je preminuo.
U penziju je otišao 2009. godine, ali je ipak pratio što se događa u televizijskom svijetu. Rođen je u Siveriću 1944. godine, prvi razred osnovne škole završio u Beogradu.
"Moja majka Ljubica bila je iz Širokog Brijega, a otac Mate iz Siverića. Otac je bio ministar rudarstva FNRJ i od 1949. smo stanovali u Skadarskoj 55 kod kafane 'Tri šešira', najrazvikanije beogradske birtije za lumpanje", rekao je jednom prilikom Lilić za Večernji list.
Pušio je punih 46 godina, i to po četiri kutije dnevno. Ipak, upozorava, nisu to bile idilične godine kakvima su ih ljudi, s vremenskim odmakom, skloni prikazivati - "Većina ljudi u socijalizmu ozbiljno nije imala novca", rekoa je Lilić.
Radio je u Jugoplastici, a sedam je meseci proveo radeći u skladištu. Početkom 1965. godine otišao je u Zagreb, gde se zaposlio na televiziji Zagreb te relativno brzo postao voditelj Dnevnika pa kasnije i glavni urednik.
Lilić je bio dugodišnji član žirija Večernjakove ruže, najstarije i najvažnije medijske nagrade u Hrvatskoj. 2011. godine je objavio autobiografju "Bez cenzure". Kada je došao na čelno mesto Croatia Recordsa, hteo je da izda album Marka Perkovića Thompsona.
"Istina. Naime, Tuđman je čuo njegovu pesmu 'Bojna Čavoglave' i bio je žestoko protiv te pesme jer počinje sa 'Za dom spremni'. On je bio veliki protivnik tog pozdrava i nije ga želio vezati uz Domovinski rat, a prvi Tompsonov album s tom pesmom ionako je završio u gubicima. Šest godina posle, vlasnik Croatia Recordsa bila je Zagrebačka banka i ja moram da izdam Tompsonov album, a ne mogu jer je prvi bio u gubicima. Odlučujem da ću ga ipak izdam, ali u svim dokumentima napišem da je reč o albumu Nine Badrić", rekao je svojevremeno Lilić.
Karijeru mu je obeležila činjenica da je njemu pripala dužnost da pročita vest o smrti Josipa Broza Tita. U 15.05h, u zagrebačkom studiju izgovorio je: Umro je drug Tito.
Kako za sebe uvek kaže da je neviđen tremaš, tako je i tada bio, posve opravdano, jako nervozan, toliko da je obukao pogrešnu odeću - "Cela je ekipa imala pripremljene crne sakoe, crne kravate i bijele košulje. U 17 sati počeo sam se oblačiti, bila je pretpostavka da će u 19 sati biti vest, i ja sam u toj panici, uzbuđenju i strahu obukao sako Vladimira Fučijaša, koji je malo jači od mene. Zatim sam stavio i košulju Gradimira Agbabe, a ostao sam dolje u farmerkama. Zato sam, nakon čitanja vesti, ostao sediti. Da se ne vidi da još imam farmerke na sebi".
Nikada, a to će posvedočiti brojni njegovi prijatelji, nije trčao za uspehom i novcem. Napravio je zavidnu karijeru, a pritom nikada nije bio karijerista. I upravo zato sve mu je, ističe, nekako sve dolazilo samo od sebe. Nije se vezivao za novac, ali ga je nekoliko puta, riskirajući i vodeći se isključivo predosećajem, dobro investirao. Otkako je i službeno primio prvu penziju, Miro nikada nije prestao raditi, piše Večernji.
