Jovana Petrović, unuka legendarnog Miodraga Petrovića Čkalje, ispričala je šta se krije iza one priče da je njen deda u jednom intervjuu izjavio kako materijalno teško živi, kako je ogorčen.
Svake godine, barem jednom, u medijima osvane podsećanje kako je naš slavni glumac Miodrag Petrović Čkalja umro u bedi, ogorčen, tužan...
Istina je malo drugačija, barem prema svedočenju njegove unuke glumice Jovane Petrović. Takođe i ona priča da Čkalja i Paja Vuisić nisu govorili "ne pije vodu". Jovana je u jednom intervjuu pre neku godinu otkrila šta je prava istina o tome šta se krije iza tog intervjua i Čkaljinog "kukanja" i kako su se zaista slagali Čkalja i Paja.
Ali doći ćemo i do toga...
Jovana je na početku razgovora otkrila da nije bilo protekcije za nju u glumačkom poslu iako je bila unuka legendarnog Čkalje.
"Prijemni na FDU sam položila iz drugog puta, dakle protekcije nije bilo. Prvi put, verovatno, nisam bila dovoljno spremna iako sam ušla u uži izbor. Bilo je podbadanja i zajedljivosti u smislu - eto, neki se bore za naslovnu stranu sa 40, a ja sam je imala sa osam meseci. Ćaleta su stalno upoređivali sa dedom, iako su dijametralno suprotni, kao 'ali, Čkalja je bolji'. Nailazili smo na komentare - šta ćete nam sad i vi, cela familija", rekla je Jovana.
Kako kaže bila je ponosona i trpela je sve to.
"Stalno ljudi misle da imaš neke benificije, a ti imaš samo to što ti je deda poznata ličnost, otac se bavi isto tim poslom, u tom si okruženju kao što je inženjer u društvu inženjera. Kada sam došla u pozorište prihvatali su me kao svoje dete. Prvi angažman mi je bio u JDP. Nije uopšte bilo protekcije, direktno su me zvali drugi ljudi. Dosta sam radila sa tatom, a imala sam sreće da radim i sa dedom. Tata je ozbiljan dok radi, a deda i ja bi se malo zezali, malo 'hvatali hladovinu'", kaže Jovana.
O tome kako je deda reagovao na njen uspeh, Jovana kaže da je bio ponosan, ali nije hteo da dođe na premijeru. U javnosti se često pričalo kako se Čkalja i Pavle Vuisić nisu voleli, da se nisu slagali pa čak ide dotle da se šuška kako nisu ni govorili.
"Voleli su da se čuju, vodili ozbiljne razgovore, nikakva mržnja nije postojala. Ćale je rekao - neka se dva glumca mrze, ali da naprave tako nešto dobro i biće super. Deda jeste imao svoje žute minute, crne dane. Sedi sam, ima svoje vreme, ali to svakome treba, ponekad", rekla je Jovana Petrović u intervjuu za Kruševac Press.
E sad da se vratimo na početak i na opasku da se pisalo da je Čkalja umro tužan, u bedi, usamljen...
"Tačno je da ga niko nije ispratio kada je otišao u penziju. Samo čuvar koji je rekao - želim vam sve najbolje. Zakleo se da neće nikad da kroči u BDP gde je proveo radni vek. Toliko je to teško njemu padalo da nije mogao da gleda moju premijeru u istom pozorištu.
Tužan? Zamisli pored mene da bude tužan! Lupetaju gluposti! Bila je 1998. godina. Nije moglo ništa da se kaže protiv Slobe, bilo koga, diktatura. Javi se žena iz nekih novina da dođe. Ja kažem dedi da da podršku opoziciji.
- Napiši da, eto, jedva krpiš kraj sa krajem, jedeš kosti, malo gricneš iz kontejnera, kažem mu.
Kao da ispadne fora. Istina je da to nije bio on, nego je progovorio u ime hiljade, miliona penzionera, umetnika. Deda je, hvala Bogu, imao nas, imao penziju, baba imala penziju, ali hteo je da podbode još malo vlast Miloševićevu. Sada oni vade taj intervju, krpe ga. Naš narod je bukvalista! Ja mislim skapiraće, znaju dedu kakav je šaljivdžija, ali…", otkrila je Jovana Petrović.