Istakao da je samo delić zverstva prikazan.
Srbija je pogledala "Daru iz Jasenovca" i ostala bez teksta - jeziva priča koja je oživela na našim malim ekranima o logoru Jasenovac, nikog nije ostavila ravnodušnim.
Jedna od scena koja je rasplakala celu Srbiju je ona u kojoj romski orkestar svira kolo dok se logoraši igraju "rimskih stolica" - stolica je više nego njih, pa kad muzika stane, ko ne sedne, sleduje mu srbosjek - klanje ustaškim oružjem smišljenim za Srbe. Jednog od tamburaša igrao je i Stevan Šajn Kusa iz Nadalja kod Srbobrana, koji ističe da mu je na snimanju pozlilo.
"Prvi dan snimanja imao sam osećaj kao da sam stvarno u logoru. Oni ljudi, kerovi, pa motori nemački... Mada sam znao da su to sve naši glumci, potreslo me kao da sam stvarno u Jasenovcu. Jako teško je to podneti. Pozlilo mi je, skočio mi je pritisak, zamalo se nisam srušio. Ionako kuburim s pritiskom i srcem", rekao je Šajn.
Dodaje i da "Daru iz Jasenovca" nije mogao da odgleda do kraja:
"Verujte, izašao sam napolje, nisam mogao to da gledam. Plakao sam. A još kažu da je samo delić zverstava prikazan, možda četvrtina. Da se snimalo sve kako je i bilo, ljudi ne bi mogli podneti i gledati".
Logor Jasenovac je bio najveći koncentracioni i logor smrti u tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj na prostoru okupirane Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Logor je bio stratište za Srbe, Rome i Jevreje, svih uzrasta, polova, starosnih dobi, socijalnih, obrazovnih i drugih profila. Sistem logora Jasenovac je bio zloglasan po varvarskim metodama i velikom broju žrtava, a u njega su se upućivali ne samo muškarci, nego i žene i deca.