Po svemu je drugačiji od ostalih učesnika!
Milan Janković Čorba, jedan od najintrigantnijih učesnika četvrte sezone Zadruge, po mnogo čemu je drugačiji od ostalih takmičara.
Njegov životni put nije ispunjen skandalima i tračevima, obeležilo ga je teško odrastanje na Kosovu i dve najveće ljubavi: prema kuvanju i muzici. Kako bi ga što bolje upoznali, portal Pink.rs stupio je u kontakt sa njegovim drugom iz detinjstva.
"Čorba je bio klinac koji je oduvek voleo kuhinju. U porodičnom restoranu, koji je otvoren nakon rata u Šilovu (selo blizu Gnjilana), uvek se motao tati oko nogu dok je on kuvao za goste. Vrlo rano je pokazao i interesovanje za muziku. Još u osnovnoj školi je počeo da uči da svira gitaru. Učio je sam i sam je savladao. Uporedo je počeo da piše rime... Rime su na početku bile školske, često smešne, ali nikada nije odustao. Bežao je od kuće kad god bi Bora Čorba imao koncert i stopom stizao iz Šilova do gradova u Srbiji, samo da bude na koncertu", ispričao je njegov neimenovani prijatelj.
Drug je otkrio i šta je Čorba uradio na ekskurziji u osmom razredu.
"Na ekskurziji "Mala matura veliko srce" protrčao je pored obezbeđenja da bi se popeo na binu i pevao sa Borom. Počeo je sa snimanjem spotova za Borine pesme, a ubrzo nakon toga je počeo da snima svoje pesme i spotove. Iako obožava rok muziku, snimao je rep, tu se pronašao. Prvu pesmu je snimio u srednjoj školi. Dok je živeo u Švedskoj, trenirao je fudbal, igrao hokej na ledu, govorio švedski savršeno. Iako nestašan, čak nekad i problematičan klinac, Čorba je uvek imao talenta za kuhinju i muziku i nikada nije odustajao od svog sna da postane profesionalni kuvar i poznati reper", kaže drug.
Pre nego što je ušao u rijaliti, u medijima se o Čorbi pričalo kao o momku sa Kosova koji kuva i repuje.
"Biti Srbin na Kosovu, podrazumeva drugačiji način života, drugačije navike, drugačije razmišljanje i ambicije. Na Kosovu biti Srbin je na neki način rizično, a na drugi jako lepo zbog onoga što nas je održalo i zbližilo zadnjih 20 godina. Vera, običaji, očuvanje naše kulture i tradicije", ovako je pričao za "Blic".
Iako je njegov drugar ispirčao anegdote iz detinjstva, Čorbin život bio je obeležen čestim nestašicama struje, vode, a svakodnevne tenzije bile su sastavni deo odrastanja u Gnjilanu.
Sve to, nije obeshrabrlio Čorbu da postane ono što je oduvek želeo. Školovao se u Vrnjačkoj Banji za kuvara, a i u muzici je imao dobre uzore.
"Kao mali nisam imao uzore u repu. Moji muzički uzori su bili Bora Čorba, Milan Mladenović EKV, Džoni Štulić, Dr Nele Karajlić. To su za mene bili reperi tog doba jer su kroz rok muziku isto iskazivali bunt, nezadovoljstvo i slobodu. Tokom školovanja u Vrnjačkoj Banji, nosio sam dugu kosu, prsluke, bedževe. Jednom su me čak izbacili iz internata, jer, tako buntovan nisam mogao da prihvatim da je spavanje u 22 sata. Naime, niko mi nije verovao da lično poznajem Boru i nagovorio sam oko 15 drugara da pobegnu sa mnom na koncert. A jednom prilikom sam podmitio radnike sa gradilišta pored internata da nam daju merdevine da popnemo neke devojke. I tako, nisu mogli da trpe više moje nestšluke, pa je izbacivanje bilo logičan sled".
Njegov put od buntovnog tinejdžera, preko kuvara na Crnogorskom primorju, do Kuvajta, išao je gotovo kao na filmskoj traci. Sa nepunih dvadeset godina, ovaj mladić je uspeo da finsnsijski pomogne roditeljima u tolikoj meri da im je zajedno sa bratom i sestrom, otplatio kredit.
Od oca i majke je nasledio i tajnu uspešnog bavljenja ugostiteljstvom, svakom gostu prilazi kao da je najbitnija osoba na svetu, bilo da je on "car" ili običan čovek sa ulice. Ta formula, rad, zalaganje i na kraju ljubav prema kuvanju, odveli su ga dalje, u Kuvajt.
"U mom timu su radili momci koji su danas kuvari u najprestižnijim restoranima širom Balkana. Imali smo odličnu realciju i čiste, zdrave odnose, sve je bilo savršeno. Takođe, budući da smo svi bili iz nekih, hajde da kažemo, 'geto' priča, povukli smo klince koji su bili slični nama i pomogli smo im da shvate i to da može da se živi normalno, drugačije, od svog rada. Taj neki princip zapošljavanja nastavio sam i kada sam počeo da radim u Kuvajtu. Danas, imam veću platu i mogućnost da pomažem roditeljima još više. Sve što zaradim, šaljem kući gde kupujemo zemlju. Samo na Kosovu, takav dogovor imamo sa tatom", pričao je on.
Inače, i umetničku crtu nasledio je od roditelja. Otac je bio glumac u Gnjilanskom narodnom pozorištu, a pored toga je i svirao gitaru. Majka je sa druge strane, volela tradicionalnu srpsku muziku. Od njih je imao podršku, pogotovu onda kada su videli da se vratio na pravi put. Sa druge strane, imao je veliku podršku i od svog muzičkog oca, kako zove Boru Đorđevića, sa kojim je snimio i pesmu:
A evo kako sa Mikijem razgovara o kuvanju: