Mnogi ne znaju da je kultni film "Okupacija u 26 slika" imala ozbiljnu šansu na dodeli Oskara, ali zbog mučne scene, ostvarenje nije dobilo glasove.
Nema mnogo domaćih izdanja koja su direktno bila kandidati za prestižnu filmsku nagradu Oskar. Ipak, film Lordana Zafranovića "Okupacija u 26 slika", bio je jedan od retkih kandidata o kom je brujao svet, i to iz razloga što reditelj nije želeo da uradi jednu stvar i potencijalno obezbedi pobedu.
Podsetite se jedne od scena:
Reditelj Zafranović je o tome govorio gostujući u emisiji "Tanjug Reflektor", prisećajući se perioda kada je njegov film iz 1978. godine bio u trci za nagradu Američke filmske akademije. Kako je istakao, ostvarenje je imalo ozbiljne šanse.
U priču su se uključili i glumac srpskog porekla Karl Malden, koji je u to vreme bio predsednik Američke filmske akademije, kao i holivudski producent i ugostitelj Den Tana, koji je bio veliki zagovornik filma. Problem je, međutim, bio u jednoj sceni.
Tražili su da skrati najmučniji deo filma
Film "Okupacija u 26 slika" smešten je u Dubrovnik 1941. godine, a kroz priču o trojici prijatelja prikazuje kako rat i uspostavljanje ustaške vlasti razaraju dotadašnji život grada. Film je poznat po veoma brutalnoj sceni pokolja u autobusu, koja je postala i jedan od njegovih najprepoznatljivijih delova.
Upravo je ta scena, prema Zafranovićevim rečima, bila razlog zbog kog mu je sugerisano da film skrati. Međutim, Zafranović i scenarista Mirko Kovač to nisu prihvatili.
"Mi smo jednoglasno rekli ne. Nećemo da sakatimo svoj film", ispričao je reditelj za Tanjug.
"Akademija ne može da izdrži tako mučan prizor"
U jednom ranijem intervjuu Zafranović je naveo da je traženo da se oko sedam minuta scene skrati na najviše tri, uz obrazloženje da ženski deo Akademije možda neće moći da izdrži toliko mučan prizor.
Den Tana je godinama kasnije izneo sličnu verziju događaja, tvrdeći da je upravo scena u autobusu bila razlog zbog kog je film ostao bez glasova koji su mu bili potrebni za Oskara. Prema njegovom svedočenju, deo članova Akademije napustio je projekciju tokom scene.
Reditelj se osvrnuo na odluku
Zafranović danas na tu odluku gleda sa karakterističnom dozom sumnje prema sopstvenim izborima.
"Kad čovek dođe u situaciju da retrospektiva gleda na ono što je radio, onda bih ja u jednoj rečenici kazao šta je sa mnom bilo: nisam slušao nikoga, a nisam slušao niti sebe. Da sam slušao sebe možda bi druga situacija bila", rekao je.
"Da li je to bilo pogrešno ili nije? Uvek govorim da odluke donosim sam i da je 80 posto pogrešno", rekao je Zafranović.
Dubrovnik kao razglednica koja krije užas
Upravo je kontrast između lepote i zla jedna od ključnih ideja Zafranovićevog filma. "Nijedan kutak sveta, pa bio najlepši, ne zaobilazi zlo", rekao je reditelj govoreći o "Okupaciji u 26 slika". Za njega je Dubrovnik u filmu namerno predstavljen kao turistički simbol lepote, ali se iza te slike postepeno otkriva stravično nasilje 1941. godine.
O čemu se radi u filmu?
Radnja je smeštena u Dubrovnik pred početak i tokom Drugog svetskog rata 1941. godine. Okosnicu priče čini sudbina trojice nerazdvajnih prijatelja iz mladosti koji pripadaju različitim nacionalnim i društvenim krugovima:
- Niko (Hrvat iz bogate plemićke porodice)
- Toni (Italijan)
- Miho (Jevrejin)
Priča započinje idiličnim prikazom bezbrižnog života, vaterpola, zabava i romansi u sunčanom Dubrovniku.
Međutim, sa dolaskom okupacije, fašističkih italijanskih snaga i uspostavljanjem Nezavisne Države Hrvatske (NDH), prijateljstvo se brutalno ruši pod pritiskom političkih ideologija:
- Toni prihvata fašističku ideologiju, oblači crnu uniformu i postaje deo okupatorske vlasti.
- Miho i njegova porodica postaju žrtve rasnih zakona, progona i brutalnog ustaškog terora.
- Niko, zgrožen zločinima i izdajom svog nekadašnjeg prijatelja, pristupa antifašističkom pokretu otpora (partizanima).
Inače, u filmu igraju: Frano Lasić, Milan Štrljić, Ivan Klemenc, Tanja Poper, Boris Kralj, Stevo Žigon i drugi.