Milan Srdoč rođen je 3. januara 1920. godien u Rijeci. Završio je matalostrugarski zanat, a bavio se glumom u amaterskom pozorištu. Preminuo 1988. godine, a iza sebe je ostavio blizi 50 filmova.
Srdoč kao simpatični prodavac lozova čika Mige zasmejavao nas je do suza u "Ludim godinama". Bio je i potresni, tužni, zaboravljeni "doktor za boks" iz filmskog omnibusa "Subotom uveče", prepredeni nakupac iz filma "Šesta brzina" i kultne serije "Priče iz radionice", ali i junak našeg detinjstva iz "Nevena" (čika Ilija), "Poletarca", "Babinog unučeta"...
Od rane mladosti igrao je u nekoliko pozorišta, među kojima su i daske koje život znače u Zaječaru, Beogradskoj komediji (Beogradsko dramsko) i Narodnom pozorištu.
Imao je sreće da zaigra čak i u vesternu, i to pored Stjuarta Grejndšera, zatim kod Gorana Paskaljevića u "Sutonu" pored holivudskog glumca srpskog porekla Karla Maldena...
Milan Srdoč je krajem Drugog svetskog rata izvukao "srećan loz" jer je izbegao streljanje 1944, za koje je bio predviđen, zajedno sa Duškom Ilićem, u čijoj je glumačkoj grupi tokom rata igrao mahom Nušićeve komade. Ilića je narodna vlast streljala u Košutnjaku, bez suđenja, a Milan Srdoč je pomilovan u poslednji čas, ali je prisilno poslat na Sremski front, gde je lakše ranjen.
U svoju večnu kuću preselio se na Božić, 7. januara 1988, u 68. godini. Otišao je tiho i skromno, kako je i živeo. Možda mnogo godina posle njegove smrti možemo da mu se odužimo za silne emocije koje je u nama svojom glumom izazivao.