"Pričalo se da sam mu preoteo ženu, iako smo Jasna i ja počeli da se zabavljamo nekoliko meseci posle njihovog raskida. Tokom prvih godina Jasnine i moje veze govorio je da će biti srećan ako me odnesu u gepeku."
Nino Rešić na srpskoj folk sceni pojavio se početkom devedesetih, a već na svom drugom albumu iz 1992. godine snimio je jedan od svojih najvećih hitova - "Što mi noći nemaju svanuća".
Publika je brzo prihvatila talentovanog pevača prepoznatljivog glasa i neodoljivog šarma, a hitovi su se nizali. Uspon je bio brz, ali Ninova slava je, nažalost, potrajala jedva desetak godina. Već početkom dvehiljaditih godina, opterećen bitkama sa alkoholom i privatnim problemima, nije postizao ni naročite poslovne uspehe, mada je i dalje snimao. Poslednjih godina pre smrti, gotovo da je bio zaboravljen od strane šire publike. Dok je bio u centru pažnje, devedesetih, i kada su ljudi iz njegovog okruženja u njemu videli budućeg Zdravka Čolića narodne muzike, Nino je slovio za skandal majstora, premda je po prirodi bio miran i povučen čovek.
Od malih nogu je bio opsednut muzikom i sanjao o pevačkoj karijeri. Kada se pojavio na sceni, bio je specifičan i po tome što je bio jedan od prvih narodnjaka koji je posvećivao posebnu pažnju svom izgledu na sceni i usudio se da se pojavi neobično odeven, postajući trendseter. U privatnom životu, kako je tvrdio, nije bio tako upadljiv.
"Razlika između Nikole i Nina je zaista velika. Privatno sam vrlo povučen, čak izuzetno stidljiv. Živim u nekom svom filmu, daleko od estrade. Imam mali krug prijatelja sa kojima nikad ne razgovaram o muzici. Je l' da to upšte ne liči na Nina?", rekao je jednom prilikom.
Inače, ime koje je dobio rođenjem bilo je Amir, ali je prešavši u pravoslavno hrišćanstvo, odabrao ime Nikola, dok je na estradi uvek koristio umetničko ime Nino. Rešić nikada nije objasnio zašto je promenio veroispovest, a spekulisalo se da je to učinio zbog svoje pravoslavne supruge, Sare Marković. Nino se ženio tri puta, i bio je otac tri ćerke - Amele, Sandre i Tamare. Svaku od njih tri dobio je sa različitim partnerkama. Prva, Amela, rođena je tokom vanbračne veze, kada je pevač imao svega devetnaest godina.
"Sve mi je tada bilo igra, zezanje. Bio sam presrećan kada se ona rodila. Amelina majka Sajda mi je pomogla da uđem u pevačke vode. Mnogo smo se voleli, bila je to velika ljubav, ali bili smo i mnogo različiti. Nije štimalo! Teško nam je bilo da nađemo zajednički jezik, i danas je tako", govrio je Nino.
Posle Sajde, Nino je u Vrnjačkoj banji upoznao Slavicu. Buknula je ljubav, venčali su se, i ona je postala njegova prva zvanična supruga. Sa njom je dobio ćerku Sandru, koja se rodila dva dana pre nego što je Rešić završio služenje vojnog roka.
"Bio sam nešto malo zreliji, ali ne mnogo pametniji. Slavica i ja smo imali problema, naš brak nije dugo trajao i rastali smo se. Naravno, pošto sam ja oduvek dežurni krivac za sve, krivica je bila moja! Žao mi je što nisam više učestvovao u odrastanju i vaspitavanju mojih ćerki. Sa Amelom jedno vreme nisam imao nikakvog kontakta. Bilo je to za vreme rata, dok su bile u Nemačkoj. Ali, čim mi je jedan prijatelj javio gde su, pozvao sam ih, a sutradan sam otišao da ih vidim", ispričao je Nino.
Sa drugom suprugom, pevačicom Sanjom Marković, koja je odrasla u Nemačkoj, a u Srbiji nastupala pod imenom Sara, venčao se 1996. godine. Sa njom je dobio ćerku Tamaru.
"Meni su drugi pričali o njoj, uopšte je nisam znao. A onda mi je Srećko Šušić pokazao 'Sabor' u kojem se Sara slikala za rubriku 'Iz mog butika'. Pogledao sam i rekao 'pa i nije nešto!' Ali, kada sam je video uživo, morao sam da promenim mišljenje", bio je iskren Nino govoreći o svojoj novoj ljubavi.
Sa Sarom je dobio ćerku Tamaru, ali je i ovaj brak propao za nepune četiri godine. Do raskola je došlo 1999. godine.
"Moj brak sa Sarom je priveden kraju. Ne mislim da je bio promašen, ne mislim da je bio moja greška. Iz tog braka je moja Tamara, zlatno dete, koje volim najviše na svetu. Posle svega - prava je istina da nisam za brak. Izgleda da je meni najbolje da živim san, da ne opterećujem nikoga. Imam tri ćerke. Svaka je sa svojom majkom. Sandra živi u Kruševcu. Ona je dete iz mog prvog zvaničnog braka koji nikada nisam negirao, niti ću to činiti. Svašta se o meni i mojim brakovima pisalo, govorilo, nagađalo. Manipulisalo se mojim životom, karijerom. Sada sam rešio da javno progovorim o tome i da nagađanjima stanem na put. Moja najstarija ćerka se zove Anela, ima četrnaest godina i sa njenom majkom nisam bio u braku. Moj život je bio uzbudljiv, svačega je tu bilo. Ali, ja ni od čega ne bežim. Nekad su ljudi govorili da bi to moglo da smeta mojoj karijeri. U ovim godinama koje nisu ni naivne, ni male, ne bih voleo da me ljudi vole samo zato što sam faca, frajer. Sada bih voleo da me gledaju isključivo kroz moje pesme", pričao je tada Nino.
Kao razlog za razvod, Sara je navodila - piće.
"Svašta se o tome piše, i gotovo sve su izmišljotine. Prevara u svakom slučaju nije razlog, toga u našem braku nije bilo. (...) Svi koji znaju Nina znaju i za njegove poroke, a najviše za alkohol. Želela sam da nam brak uspe, ali više nisam mogla da trpimi da živim sa tim. Razvodim se od Nina zato što mnogo pije!", izjavila je tada Sara.
Ipak, Nino je brzo odgovorio na Sarinu izjavu i ustvrdio da piće nije bilo problem.
"U našem braku alkohol uopšte nije bio problem. Šest godina smo se voleli i ljubav je prestala, pa je i normalno što smo se razišli. Ja jednostavno nisam mogao da se naviknem na taj germanski način života. (neko vreme, bračni par je živeo u Nemačkoj, prim.aut.) To mi je oduvek bilo strano", rekao je Nino.
To nije bio jedini put da je progovorio o alkoholu.
"Znam, priča se da pijem. A ko ne pije? Svi smo mi kao fini, neporočni, ne radimo ništa loše, to uvek čine drugi. Ne poznajem normalnog čoveka koji bar s vremena na vreme ne popije čašicu-dve. Ja od svojih poroka ne bežim, niti sam to ikada činio. Nikad ne dozvoljavam da publika zbog toga trpi", izjavio je on tada.
Ni u godinama posle razvoda od Sare, Nina nisu prestali da prate skandali. Pisalo se o njegovoj vezi sa Vesnom Zmijanac, koju je on negirao, a veliku prašinu podigao je i njegov treći brak, sa bivšom suprugom Šerifa Konjevića, Jasnom. Novine su pisale da je Rešić Konjeviću preoteo suprugu.
"Jasna je bila najveća ljubav mog života. Ostali smo nerazdvojni prijatelji. Dovoljno je da jedno drugo želimo da sretnemo i da okrenemo telefon, i već za nekoliko sati smo zajedno kao da se nikada nismo rastali", rekao je Nino o Jasni posle razvoda, dok o njenom bivšem suprugu nije želeo mnogo da govori, prenosi Nportal.
"Niti želim da čujem za njega, niti znam šta peva. Ni kome peva, ni gde."
Jednom drugom prilikom detaljnije je govorio o ovoj bolnoj temi.
"Pričalo se da sam Šerifu preoteo ženu, iako smo Jasna i ja počeli da se zabavljamo nekoliko meseci posle njihovog raskida. Tokom prvih godina Jasnine i moje veze govorio je da će biti srećan ako me odnesu u gepeku. Šerif je u nekoliko navrata unajmio dvojicu momaka da me ubiju i to za 20.000 evra. Kao što vidite, nisu me ubili, jer je nudio malo para za moju glavu, a momcima "likvidatorima", kako su mi priznali, bio sam simpatičan", ispričao je tada Nino.
Poslednje mesece života, Nino je proveo u Bijeljini, gde je i preminuo, 2007. godine, usled problema sa pankreasom. Mada je u izjavama tvrdio da je zadovoljan svojim položajem na muzičkoj sceni, koji više nije mogao da se meri sa onim koji je imao devedesetih, ipak je tonuo u depresiju. Njegovi prijatelji otkrili su da je posle razlaska sa Jasnom pobegao od svih, u vikendicu jednog prijatelja, i da je tamo počeo žestoko da se opija. Štaviše, u nekoliko navrata je govorio prijateljima da njegov život više nema smisla i da razmišlja o samoubistvu.
"Nino je upao u tešku potištenost. Osamio se i otišao da živi u nekoj zabiti na Majevici kao Robinzon. Uspeo sam da ga odatle odvučem, da ga malo konsolidujem, pa smo i uradili odličan album "Jedan na jedan", koji je izašao 2006. godine. Čak je i jedno vreme prestao da pije. Počeli smo da spremamo i novi CD, ali...", izjavio je nedugo posle Nonove smrti Siniša Kajmaković, njegov prijatelj i vlasnik bijeljinske izdavačke kuće "Renome".