"U ono vreme je 50 maraka bila ozbiljna para. Sa 10 maraka izađeš u grad i ne možeš da ih potrošiš."
"Hteo sam da snimim pesmu kao nadogradnja na didžejing. Išlo mi je dobro skrečovanje i miksovanje ploča. Danas imate takve programe da vam nije potrebno nikakvo znanje da biste bili di džej. U moje vreme je to bila umetnost".
Ovako svoju priču počinje Dr Iggy, jedna od najpoznatijih dens zvezda devedesetih u ondašnjoj Jugoslaviji. Pričao je o popularnosti, devojkama, estradi, novcu, Grandu...
"Ti demo snimci su slučajno nastali. Upoznao sam jednog dečka koji je imao studio na Severnom Bulevaru. Mog kompozitora sam znao preko nekih komšija. Dogovorimo se i nastane 7 demo snimaka. Bila je “Kaži mi da voliš”, “Kad ti kažem ne”, “Oči boje duge”… Počeo sam onda da ih promovišem i uspeo sam da budem prvi na top listi na Studiju B", kaže dr Iggy.
Napravio je malu promociju – na 35 stepeni je išao po Adi i delio ljudima pozivnice.
"Imali smo jedno 10.000 pozivnica. I to veče u jednom lokalu na Adi, gde smo se dogovorili sa gazdom da napravimo promociju i otpevamo par pesama, bila je puna bašta. To je prošlo lepo, dobio sam prvi neki aplauz u životu. Što se tiče Studija B, tu sam došao preko neke veze. Emisiju je vodila tada mlada voditeljka Ivon Jafali. Mi smo poslali pesmu - Zašto ja", rekao je Dr Iggy i ispričao kako je izgledalo snimanje te pesme:
"To smo snimili tako što sam ušao u studio a ovaj mi kaže:
- Ajde repuj.
- Šta da radim?
- Repuj.
- Šta ti je to?
- Ispričaj to što si hteo i idi kući.
Nije izgledalo toliko loše. Snimili smo pesmu i spot u jednoj diskoteci na Kalemegdanu. Spot je koštao 50 maraka, snimio ga je sada već čuveni voditelj Mašan Lekić. To mu je možda bio prvi spot koji je radio. U ono vreme je 50 maraka bila ozbiljna para. Sa 10 maraka izađeš u grad i ne možeš da ih potrošiš. Tada je 50 maraka bilo kao danas 500 evra."
Dr Iggy je otkrio kako je dobio nadimak.
"Trebalo je da se potpiše spot. I onda su me drugari pitali šta ću biti. Znao sam da ću biti Iggy a dr, pa to je doktor za dens muziku. Te noći sam slušao doktor Albana i gledao film “Variola vera”. Uplašio sam se jako svega toga. Pod uticajem tog filma i doktora Albana ostalo je dr Iggy", ispričao je on za "Tutor up".
Spot je snimlje i kako kaže preko nekih veza poslat na Studio B.
"Znao sam da neće to puštati ako niko za to ne glasa. Nateram sve moje drugare i familiju da pišu pisma za mene. Rekao sam im da svako od njih pošalje barem po pet koverata. Deset, petnaest nedelja sam bio prvi na listi. Na kraju su morali da me pozovu da gostujem. Ja došao, Ivon me nešto pita, ja se zbunio. Uplašio sam se, prvi nastup na TV, izlupetao sam se", ispričao je dr Iggy.
Priča kako su mu posle sa Studija B dali ta pisma.
"Bilo je tu i devojčica koje su u to vreme pisale da žele da me upoznaju i da se smuvaju sa mnom. Tad sam imao 21-22 godine. Imao sam kosu ko princ Valijant, malo dužu. Bio sam sladak ko klinac. Inače ljudi to ne znaju, ali ja sam jako kovrdžav. I ove male šiške koje su santimetar dugačke moram da feniram da bi stajale", rekao je dr Iggy.
Došlo je na kraju do toga da je da su Beograd i okolina znali ko je Dr Iggy.
"Imao sam i svoju plesnu grupu, dve igračice. Onda 1993. godine odlazim na kopaonik kao instruktor skijanja. Radio sam celu sezonu. Radio sam u “Mašincu” - to je dom beogradskih srednjih škola. Ja sam praktično imao svake nedelje imao drugu devojku. Samo izaberem najlepšu i to je to. Kad si mlad, najbitnije ti je da bude dobra riba", ispričao je on.
Napomenuo je da kada je snimao album “Oči boje duge” pozajmio 10.000 maraka.
"To su bile ozbiljne pare. Tata mi je rekao – sine, ovo mi se ne sviđa, nemoj da moram da prodajem kuću na Banovom Brdu koju smo ja i tvoja majka krvavo zaradili da bi vraćali tvoje dugove. Sad vidim da je to rizik ali sam verovao da ću uspeti. Teško je bilo naći sponzora. Taj čovek koji mi je pozajmio pare rekao mi je – Igi, samo mi vrati pare, ne moraš ni jednu marku preko duga. Ja sam mu za tri meseca vratio 12.000 maraka. On se oduševio. To je tako eksplozivno krenulo. Ja nikome ne dugujem ništa, meni ljudi duguju mnogo", ispričao je dr Iggy.
Roditelji, kako kaže, nisu bili za to da se on bavim ovim poslom, pogotovo mama.
"Tata je bio profesor fizičkog u Hemijskoj školi na Banovom brdu. Voleo je tu školu mnogo. Kad kod je škola organizovala neku proslavu on je bio zadužen za prasiće i jagnjiće. Bio je gurman, voleo je da jede, pije. Bilo mu je drago kada sam 1995-1996. on je bio stariji profesor. Ja kad dođem u školu, nastava se prekida. Cela škola dolazi da me vidi, da me pipne. Izbegavao sam tu da ne bi nastao haos u školi", ispričao je dr Iggy.
Podelio je i uspomenu sa gostovanja u Austriji i Švajcarskoj.
"Za Novu godinu su me zvali da pevam zajedno sa Ninom Rešićem. Pevali smo prvi krajem decembra u Austriji a onda za Novu godinu u Švajcarskoj. Dočekao me je bukvalno crveni tepih, karte su bile rasprodate mesecima unapred. Bio je haos. Cela diskoteka se slikala sa mnom. Zamolili su me da odradim još dva vikenda. Jedan sam radio sa Viki Miljković a drugi sa Zlatom Petrović. Kada sam došao kući doneo sam više od 30.000 maraka. Tada su shvatili da je šou biznis ozbiljan posao", rekao je dr Iggy.
ispričao je i da je imao je kedan od prva tri mobilna telefona u Srbiji.
"Imao sam ja, Sloba Milošević i Zdravko Čolić. Koštao je mnogo – oko 10.000 maraka. Nisam to kupio sam, već mi je to kupila tadašnja moja izdavačka kuća", ispričao je dr Iggy.
Govoreći o tome zašto nema više toliko dens muzike, dr Iggy kaže da ju je uništila “Grand” produkcija.
"Oni su morali da izbacuju te svoje Grand zvezde. Oni su plaćali da bi se svašta pisalo i govorilo o nama denserima u medijima, zatvorili su nam gostovanja. Mogu da se ljute koliko hoće ali ću im to reći u lice. Znam ja Sašu Popovića i Brenu lično", rekao je dr Iggy.
