Nekadašnji britanski specijalac, zvezda emisije Running wild i autor novog priručnika Kako ostati živ namenjenog preživlja vanju u prirodi priznaje koliko ga je koštao odlazak u nepoznato i divlje.
1. SMRZNUTO RAME
Na Antarktiku 2008. dok me je kajt vukao na skijama preko leda, jak nalet vetra izdigao me je i poneo kroz vazduh. Pri prizemljenju slomio sam rame. Zbog lokacije, proveo sam nekoliko dugih dana u šatoru samo uz oskudnu zalihu paraceta mola. Još uvek osećam iritirajući bol u ramenu, ali je okej – ljudi žive i s gorim stvarima.
2. LEĐIMA O LEDINU
Za vreme odmora, iz zabave, skakao sam padobranom u Zimbabveu. Bili smo na nekih 4.200 m visine, padobran mi se nije otvorio kako treba i bio sam u slobodnom padu. Brzom. Pre nego što sam shvatio šta se dešava: bam! Leđa su mi pukla pri udaru u rezervni padobran, tvrdo spa kovan u rolnu. Onda mi se sve zamračilo. Sećam se kako sam kasnije stigao u bolnicu, gde mi je lekar zabo ogromnu iglu u kičmu. Probao sam da ustanem. Uskoro sam saznao da sam slomio tri pršljena. Bilo mi je još gore pre nego što mi je bilo bolje – stvari su izgledale grozno. Zato sam oporavak usmerio k novom cilju: Mont Everestu. Godinu i po dana kasnije uspeo sam da ga osvojim.
3. PICA NA GRUDIMA
Ljudi me uvek pitaju da li je grozni ožiljak na mojim grudima posledica rvanja s krokodilom ili nečeg podjednako suludog. Ne. Zaradio sam ga pre pet godina vadeći vrelu picu iz rerne u žurbi, dok sam bio u kupaćim gaćama. Žigosao sam se skroz preko bradavice.
4. PLANINSKA PLUĆA
Neposredno po povratku s Mont Everesta, otišao sam na jedrenje s nekim drugarima. Dosta smo ronili na dah, spuštajući se sve dublje. Stvarno smo se trudili. Kada sam se vratio kući u Britaniju, počeo sam da iska š ljavam krv. Niko nije znao šta mi je. Onda me je lekar upitao da li sam skoro bio na velikoj nadmorskoj visini ili pak duboko pod morem. Rekao sam mu kako sam najpre osvojio Everest a potom ronio 30 metara na dah. „Pa, to bi moglo da bude razlog”, rekao je. Zbog toga sam u bolnici proveo najgori Božić u životu.
5. KARATE NOS
Slomio sam nos samo jednom u životu. To je bilo na ispitu za crni pojas u karateu kada sam imao 16 godina. Pobedio sam u toj borbi, ali mi je nos ostao grbav i od tada vuče ulevo.
6. SNIMLJENA BUTINA
Snimali smo Čovek protiv divljine u kanadskim planinama kad je čitava kamera sa stativom počela da pada s vrha brda u čijem sam podnožju stajao. Cela skalamerija promašila mi je glavu za koji centimetar i odvalila me po levoj nozi. S obe strane imao sam masivan otok veličine lopte za ragbi, čime sam zaslužio hitno helikoptersko izvlačenje. Da me je ta kamera pogodila u glavu, ubila bi me na mestu. Od svih nezgoda ova je bila najbliža smrti.
7. ŠKORPIONSKA CEVANICA
Doživeo sam zaista ozbiljan ujed škorpije u Sahari, za vreme boravka u Legiji stranaca 2004. Ožiljak se kasnije pretvorio u nekakvo zrnasto tkivo, kao da mi je neko natrpao pasulj ispod kože. Moji klinci obožavaju da se igraju s tim.
