OSVETNICI – RAT BESKRAJA (FILMSKA RECENZIJA)

Najkompleksniji "Marvelov" film od pet zvezdica koji ipak ima jedan minus, a evo zašto ne biste smeli da čitate komentare pre nego što ga odgledate!

Kad bolje razmislim, film nema ni početak, barem ne onaj normalan, kakav ima svaki drugi film. Ne, ovde se odmah uključujemo u masakr preostalih Asgardijanaca nakon uništenja njihove planete, sve samo da bi Tanos i njegova usvojena i prilično jeziva deca otela još jedan kamen. Tor, Loki i Hulk su nemoćni da ih zaustave i tu već sve odlazi dođavola, tu nam već pristiže i prvi tragičan gubitak.

Ali tu u stvari i počinje naš film, serijom lančanih susreta i događaja – Baner sreće Doktora Strejndža koji sreće Starka (ovaj tandem će biti jedno od glavnih obeležja filma) koji hita da spasi čarobnjaka sve do svemirskog broda koji ga je i oteo. I tako dalje, sve dok ne upoznamo sve junake najnovijih "Osvetnika", a to su, da se ne lažemo, praktično svi heroji koje smo pažljivo pratili i voleli u poslednjih deset godina koliko i postoji MCU – fascinantni filmski svet Marvela. Kep, Vanda, Viz, Hulk, Spajdermen, Crna udovica, Tor, Baki, društvo iz Vakande - skoro svako koga biste mogli da se setite, uključujući i one budale koje nastupaju pod imenom Čuvari Galaksije, svi su tu u filmu koji bi trebalo da konačno uobliči ovu decenijsku sagu.

Dakle pred nama je jedan od najskupljih filmova ikada napravljenih – procene su da je "Rat beskraja" koštao blizu 400 miliona dolara – a svaki utrošeni cent se jasno i glasno vidi i na platnu. O tehničkim aspektima bi se verovatno moglo danima govoriti, ali iz ugla fana i običnog gledaoca sve se svodi na termine kakvi su fascinantno, genijalno, fantastično ili neverovatno.

I ovaj Marvelov film nam donosi sve na šta smo navikli i što svaki put, u krajnjem slučaju, i očekujemo od ovakvog filma. Sve se svodi na dve stvari, akciju i humor.

Uzbuđenje je vrhunsko i možda i nezapamćeno svaki put kada se na platnu odigravaju različiti obračuni, a da pri tom nikada ne dolazi do takozvanog "overkila", situacije u kojoj preterani i predugački pasaži borbi i eksplozija dovedu do kontra-efekta u kojem se sve prati bez ikakvog uzbuđenja ili čak i interesovanja.

Humor je spektakularan i suptilan u isto vreme, vozi vas od kikotanja do zacenjivanja, i baš kao i akcija, nijednog trenutka ne staje. Opet tipično za MCU, najurnebesnije je kada se ova dva elementa odigravaju u isto vreme. Marvel je tu formulu odavno usavršio.

Ali i pored ova dva elementa, ko sme da ne primeti dramu koja se odigrava između Viza i Vande, ili započeto otopljavanje između Tonija i Peper, lični očaj Gamore i još milion sličnih detalja koji ovaj film čine sigurno najkompleksnijim MCU filmom do sada. U isto vreme, teško mi je da se setim primera u kojem je stripovski medij ovako verno i pedantno prenesen na filmsko platno.

Tanos, negativac i globalna opasnost u ovom filmu, priča je za sebe. Ovog puta je napravljen lik koji je pretnja celom svemiru, ali i našim herojima koji moraju da deluju kao tim ne bi li se uopšte suprotstavili uništenju koje sa sobom nosi ovaj zlikovac. To je dosta retka i komplikovana situacija u kojoj sve slabosti izlaze na videlo i time prete čak i da pomute slavu i reputaciju superheroja, ali individualno je nebitno u ovom filmu, jer samo jedinstvo daje makar neku šansu za uspeh. Ipak, još godinu dana ćemo morati da čekamo da vidimo da li je i to dovoljno da se zaustavi pošast zvana Tanos.

Okej, opet sve to zvuči kao kliše – superheroji se bore za spas čovečanstva – ali nikada u stvari Marvel nije bio toliko daleko od marvelovskih klišea i ponavljanja jednog te istog obrasca. Po tome je ovaj film revolucionaran u kontekstu svih superherojskih filmova.

Uverljivost je jedan od bitnijih aduta braće Ruso. Nekako, od prvog minuta se herojima sve veruje. Strepi se za njihovu sudbinu čak i više nego za to šta će se dogoditi sa celim svemirom. Za ovih deset godina, navikli smo da su naši junaci nepobedivi i skoro pa nepovredivi, pa tako njihova ranjivost ovde stiže ne samo kao iznenađenje, već i kao novi emotivni element koji gledanje "Rata beskraja" čini specifičnim bioskopskim iskustvom.

Možda će i najokoreliji DC fanovi imate više razumevanja za ovaj film koji u sebi nosi i neke mračnije tonove i emotivne lomove nekarakteristične za dosadašnje Marvelove filmove, ali u principu, najbolje će ipak proći publika neopterećena ovim večitim ratom dve velike stripovske frakcije, oni koji uporno, bez pardona, već deset godina upoznaju i prate junake iz ovog paralelnog sveta.

Takvih je, na projekciji koju sam ja pratio, bila skoro puna sala. Odavno nisam video tako vernu i strastvenu publiku koja je dva i po sata savršeno pratila svaki uzdah, svaku ranu i svaku šalu svojih heroja.

Ipak, da ponovim, antiklimaks koji je nastupio po završetku projekcije (i dalje pokušavam da ništa ne spojlujem, a i svima preporučujem odlazak na film prazne glave – pazite se dakle i komentara ovde ili na društvenim mrežama), možda će napraviti neverovatan hajp pred maj naredne godine kada ćemo konačno odgledati i završni čin ove priče, ali meni ovog puta nije prijao, a bogami ni ostatku dvorane. Daleko je reći da je bilo ko bio razočaran, ali epilog je nekada najbolje ne odlagati.

Ovo, konačno, možda i nije idealan film, u svakom slučaju nije kompletan, ali svejedno, kako mu posle svega doživljenog ove subotnje večeri, ne dati svih pet zvezdica?

Ocena:
*****