Pas krivi glavu dok mu vlasnik priča, znate li zašto je tako?
Vlasnici pasa znaju da kada se obrate svojim najboljim prijateljima, oni ponekad nagnu glavu u stranu. Neki to tumače kao nevericu ili zbunjenost, ali taj gest je, prema nedavno objavljenoj studiji, u stvari znak koncentracije i povećane pažnje.
Istraživači su želeli da provere koliko dobro psi određene rase mogu da zapamte imena različitih igračaka, a da se zatim prisete te informacije i pronađu određenu igračku kada dobiju komandu od vlasnika. U istraživanju je učestvovalo četrdeset pasa različitih rasa i većina štenaca nije bila u stanju da nauči imena igračaka, ali je sedam border kolija pokazalo izuzetnu sposobnost za ispunjavanje tog zadatka.
Naučnici su tu grupu pasa proglasili za "nadarene učenike" i otkrili da svih sedam kolija imaju nešto zajedničko - svi su, pošto bi čuli komandu, mnogo češće naginjali glavu nego njihove netalentovane kolege. Podaci pokazuju da su nadareni učenici naginjali glavu u 43 odsto slučajeva, dok su ostala 33 psa to činila u samo dva procenta.
"Izgleda da postoji veza između uspeha u pronalaženju igračke i čestih naginjanja glave kad pas čuje njeno ime", navodi u saopštenju za medije Šeni Dror, istraživač kognitivnih sposobnosti životinja na Univerzitetu "Etveš Lorand" u Budimpešti, koja je koautorka pomenute studije.
"Zato smo došli do pretpostavke da postoji povezanost između naginjanja glave i obrade relevantnih i značajnih simulusa", dodaje Šeni Dror.
U prvom od tri eksperimenta opisana u studiji, istraživači su od četrdeset vlasnika pasa tražili da testiraju svoje ljubimce jednom mesečno tokom tri meseca. Svaki vlasnik je svog psa naučio imenima dve igračke, a zatim je zamolio životinju da donese jednu iz susedne sobe. Igračke su ostale iste tokom tri meseca. Samo sedam kolija koji su mogli da nauče imena igračaka (daroviti učenici) uključeno je u sledeći eksperiment, mada je jedan uginuo pre nego što je eksperiment počeo. U tom drugom eksperimentu, vlasnici su testirali šest preostalih pasa na isti način tokom tri meseca, ali sada je broj igračaka bio 13.
Jedan od kolija, Viski, vratio je ispravnu igračku 54 puta u 59 pokušaja. Druga dva su bila uspešna u više od 90 odsto slučajeva. Ostala tri su imala stopu uspeha između 57 i 75 procenata.
Zatim, u trećem eksperimentu, šest darovitih štenaca pokazalo je da mogu da nauče 12 novih imena igračaka za jednu nedelju, a zatim da pamte ta imena najmanje dva meseca.
"Znamo da psi mogu lako da nauče reči koje su povezane sa radnjama, kao što su 'sedi' ili 'dole'. Ali vrlo malo pasa može da nauči imena predmeta", napominje Drorova.
Samo nadareni psi koji su se dobro snašli u zadacima pronalaženja igračaka dosledno su naginjali glavu nakon što su čuli verbalnu komandu. To je navelo tim da zaključi kako je taj gest povezan sa pokušajima kolija da raščlane značenje reči. Krivljenje glave može da ukazuje na to da koliji mentalno pokušavaju da povežu naziv igračke koji čuju sa vizuelnom slikom sačuvanom u svojoj memoriji.
Slično kao što su pojedini ljudi dešnjaci ili levoruki, daroviti škotski ovčari takođe naginju glavu samo na jednu ili drugu stranu. Njihova omiljena strana ostala je ista u sva tri eksperimenta, a položaj vlasnika pasa ispred njih nije uticao na pravac nagiba.
"Ako je pas naginjao glavu ulevo, to bi radio sve vreme", navela je Andrea Somese, koleginica i koautorka studije.
Za istraživače je ta konzistentnost bila dodatni dokaz da psi naginju glavu kada obraćaju veliku pažnju na zadatak.
Iako su u istraživanju učestvovali samo nadareni border koliji, autorke studije pretpostavljaju da talenat za učenje i pamćenje imena objekata nije karakterističan samo za tu rasu pasa.
Drorova je napomenula da su istraživali ovu veštinu i kod nemačkih ovčara, pekinezera i patuljastih australijskih ovčara. Studija sprovedena početkom godine takođe je otkrila jednog jorkširskog terijera koji je parirao sposobnostima najuspešnijeg border kolija, Viskija.