Kardiolozi znaju koliko ishrana može da utiče na zdravlje, zato otkrivaju koje namirnice ne treba da jedete!
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije bolesti i vodeći uzrok smrtnosti među građanima Srbije. Dobra stvar je što postoje neke stvari koje možemo da uradimo kako bismo smanjili rizik obolevanja od ove vrste bolesti.
Kardiolog dr Endru Friman kaže da je ishrana neverovatno važna i ima veliki uticaj na zdravlje. Sa tim je saglasna i kardiolog dr Šeron Hejz, koja ističe da iako ne postoji namirnica koja može da vam spasi život, umerenost i kontrola porcija su ključne.
Dr Friman i dr Hejz otkrivaju namirnice koje najgore utiču na zdravlje srca i savetuju da ih izbegavate ili makar da ograničite njihov unos.
Slanina, kobasice i druge mesne prerađevine
Mesne prerađevine su visokokalorične, sadrže dosta zasićenih masti, soli i imaju dosta aditiva.
Ne samo što konzumiranje ovakvih namirnica može da dovede do obolevanja od srčanih bolesti, dr Friman podseća da je i Svetska zdravstvena organizacija zvanično saopštila da preterano uživanje u mesnim prerađevinama povećava rizik od kancera.
Grickalice
Slane, krckave grickalice možda imaju sjajan ukus, ali reč je o obrađenim namirnicama koje su pune šećera i soli, upozorava dr Friman.
"Priroda nam je obezbedila hranu koju treba da jedemo, samo treba da ih jedemo", kaže on, misleći na voće i povrće.
Dr Hejz upozorava da su prosti ugljeni hidrati koji se nalaze u čipsu, hlebu, raznim keksićima i grickalicama, veći problem od masti.
Deserti
Nije "zabranjeno" da ponekad jedete slatkiše, ali dr Friman savetuje da šećer izbegavate i unosite ga u vrlo ograničenim količinama.
Dr Hejz, recimo, desert jede jednom nedeljno i trudi se da porcija bude prilično mala.
Previše proteina
Kardiolozi upozoravaju da je savremeno društvo opterećeno proteinima, pa ljudi neretko unose i dvostruko više nego što im treba, a to može da dovede do problema sa bubrezima i drugih zdravstvenih problema.
Još jedan od problema je što višak proteina često dolazi iz mesa bogatih zasićenim mastima, koje povećavaju i nivo lošeg holesterola, pa su kardiolozi saglasni da ne treba preterivati u unosu proteina i da su bolji oni biljnog porekla.
Brza hrana
Još jedna stvar u vezi sa kojom su kardiolozi saglasni – konzumiranje brze hrane treba izbegavati jer u takvim obrocima nema bukvalno ništa zdravo. Čak i hrana koja nije pržena bogata je prostim ugljenim hidratima, upozoravaju.
Energetski napici
Kardiolog dr Friman savetuje da izbegavate energetske napitke jer sadrže šećer, plus imaju i sastojke koji potencijalno mogu da dovedu do povišenog krvnog pritiska ili aritmije.
To, međutm, ne znači da treba da izbacite kofein. On tvrdi da je zapravo zdravo da pijete čaj ili kafu u umerenim količinama, samo da izbegavate dodavanje šećera, šlaga i sličnih dodataka.
Dodata so
Nismo ni svesni koliko soli unosim modernim načinom ishrane, upozorava dr Hejz, dodajući da nije retkost da ljudi unesu tri do četiri puta više od preporučene dnevne količine.
Problem je delimično i u tome što se so nalazi u proizvodima gde je ne biste očekivali – ovsenim pahuljicama, piletini u sosu...
Ono što možete da uradite je da čitate deklaracije i vodite računa koliko soli unosite jer ona podiže krvni pritisak.
Kokosovo ulje
U kokosovom ulju, koje inače važi za zdravo, nalazi se više zasićenih masti nego u svinjskoj masti, upozorava kardiolog dr Friman.
"Koristi se u nekim studijama za izazivanje ateroskleroze – taloga u crevima, ako hoćete, kod pacova i drugih životinja. Odlično deluje lokalno – dobro je za hidrataciju kose i kože, ali ne bih ga baš mnogo jeo".