Šta je opasnije - kada je povišen gornji ili donji pritisak, koja je normalna razlika između njih, odgovorila je kardiolog dr Marija.
Stanje krvnog pritiska je važan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja svake osobe, a lekari smatraju da je jednako važno i da li skače ili pada. Međutim, za većinu ljudi je alarm kada vide da je gornji drastično porastao dok donji izaziva manje brige.
Da li je zaista tako? Da li su variranja donjeg pritiska bezazleniji simptom?
"Prvo da razjasnimo šta je krvni pritisak. To je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Ove vrednosti su jedan od pokazatelja vitalnih funkcija tela“, objasnila je za ruske medije kardiolog Marija Benevskaja.
"Prilikom merenja krvnog pritiska, utvrđuju se dve vrste: sa svakim otkucajima srca pritisak varira između gornjeg, sistolnog i donjeg, dijastolnog. Dakle, veličina sile koja deluje na krvne sudove određena je pomoću dva parametra: gornjim (sistolnim) i donjim (dijastolnim) pritiskom. Zato se ne može reći da je bilo koji od ovih parametara važniji, oba imaju svoj značaj", kaže kardiolog.
"Svi znaju da je normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) 120 sa 80. Ali takođe treba imati na umu da se normalne granice menjaju u zavisnosti od starosti i postojećih bolesti. Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50", naglašava specijalista.
Bubrežni ili srčani?
Gornji pritisak nazivamo i srčanim, a donji bubrežnim.
"Onaj viši broj koji se dobije prilikom merenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, generalno, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces", kaže dr Marija.
Takođe ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje rad bubrega.
"Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni. Mada je ispravnije reći da donji pritisak odražava rad krvnih sudova i bubrega", kaže kardiolog.
Da li je neki važniji?
"Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno na svoj način i zahteva drugačiji pristup lečenju", kaže kardiolog.
Razlika između donjeg i gornjeg
Stručnjaci napominju da je važno obratiti pažnju i na vrednosti između gornjeg i dornjeg pritiska.
"Kad je reč o razlici između ova drva pritiska, norma je od 30 do 50 mm Hg. Sve vrednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posetu lekaru. Istovremeno postoji i mogućnost da je to usled individualnih karakteristika organizma i fizioloških uslova. Ali, u svakom slučaju je bolje da se obratite lekaru", napominje Marija Benevskaja.
Tako, na primer, ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sledeća stanja:
* prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu
* oštećenje sudova bubrega
* aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja zidova usled prekomernog opterećenja)
* anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja