Lifestyle

AKO SRCE "NE SMETA", TO NE ZNAČI DA JE ZDRAVO: Kardiolog srušio najveću zabludu o vitalnom organu - ovo je najopasnije

Autor Kristina Stevović Izvor mondo.rs

Šta najviše utiče na zdravlje srca, da li je je nasledni faktor ključan ili životne navike?

Izvor: Guliver Getty Images/i Stock/KatarzynaBialasiewicz

Kardiovaskularne bolesti su jedne od najčešćih i najopasnijih oboljenja i predstavljaju glavni uzrok smrti u svetu.

Od srčanih bolesti u Srbiji pati oko dva miliona ljudi, a svake godine više od 50 hiljada izgubi život.
Situacija je dodatno pogoršana zbog pandemije korona virusa jer ovi pacijenti spadaju u najugroženiju kategoriju stanovništva, ali i zbog otežanog pristupa redovnim kontrolnim pregledima i dijagnostičkim procedurama.

"Srce je naš unutrašnji barometar, zato je za njega opasno i sve što je štetno za telo u celini. Prvenstveno su to sve toksične supstance koje ulaze u telo, na primer, duvanski dim, prekomerne doze alkohola, industrijski otpadi itd. Drugo što škodi je ishrana. Budući da je jedan od glavnih uzroka bolesti srca ateroskleroza koja se zasniva na poremećajima metabolizma lipida, neophodno je izbegavati prejedanje i smanjiti konzumaciju hrane bogate holesterolom i veštačkim aditivima. Takva hrana je glavni uzročnik stanja poznatog kao masna jetra. A pošto se holesterol sintetiše u jetri, poremećaji u njenom radu dovodi do hiperholesterolemije i ateroskleroze. Konačno, hronični stres je veoma štetan za srce", objasnio je ruski kardiohirurg Aleksej Fedorov.

Šta je opasnije za srce - loša genetika ili nezdrav način života?

"Naravno, genetika je faktor broj jedan. Često se dešava da kod ljudi koji ne vode računa o zdravom načinu života, a imaju ’dobru’ genetiku, srce jako dugo ostane zdravo. I obrnuto. Stoga, ako je u porodici bilo slučajeva ranih srčanih udara, neophodno je pregledati srce što je ranije moguće."

Ruski kardiohirurg je otkrio i česte zablude vezano za zdravlje srca, a jedna je po njemu najopasnija.

"Zabluda je da ako srce ’ne smeta’, onda je zdravo. To nije uvek slučaj. Na primer, sa bezbolnom ishemijom, koja je najtipičnija za ljude sa dijabetesom, osoba može godinama da ima naslage na krvnim sudovima srca, a koji su glavni uzročnici srčanih udara. Ovo se dešava i kod osoba koje čak nemaju uobičajene faktore rizika kao što su višak kilograma i odsustvo fizičke aktivnosti. S druge strane, profesionalni sportovi koji predstavljaju veliko opterećenje za srce su takođe opasni, pa je sportistima od vitalne važnosti da se redosvno pregledaju". kaže za ruske medije dr Fedorov. 

Tagovi