Koliko boja utiče na sadržaj hrnaljivih materija u voću i povrću?
Svi lekari i nutricionisti izdvajaju zeleno povrće kao izuzetno zdravo, bogato hranljivim materijama a preporučuju ga i u dijetama. A šta je sa onima drugih boja? Da li je ono manje zdravo?
Kako boje utiču na sastav povrća i voća, kao i koje su prednosti narandžastih, crvenih i zelenih namirnica u odnosu na druge, objasnila je za ruske medije nutricionistkinja dr Jekaterina Burljajeva, šef Konsultativnog i dijagnostičkog centra za zdravstvenu i sportsku ishranu Saveznog istraživačkog centra za ishranu i biotehnologiju.
Da li je su zeleni plodovi zdraviji od crvenih?
"Ne slažem se. Voće i povrće svake boje ima svoja dragocena svojstva. Crvena, tamnobraon i gotovo crna sadrže likopen koji usporava razvoj aterosklerotskih promena u krvnim sudovima i smanjuje rizik od određenih vrsta onkoloških bolesti", kaže dr Jekaterina.
"Ova hrana takođe sadrži antocijanine koji su od suštinske važnosti za vid. Tako, na primer, da biste zadovoljili dnevne potrebe za antocijaninima, trebalo bi da jedete 50 g borovnica dnevno. Narandžasto i žuto povrće i voće, kao što je šargarepa, sadrže obilje karotenoida, koji su takođe dobri za oči. A u sastavu zelenih namirnica nalaze se indoli. Najviše ga ima u lisnatom povrću, kao što su kupus, karfiol, brokoli, kelj i prokelj. Ovo jedinjenje je pokazalo veoma dobre anti-tumor mehanizme regulišući aktivnost estrogena u organizmu", zaključila je.