Alergija na ambroziju

Sve što treba da znate o alergiji na polen AMBROZIJE: Uzroci, simptomi, dijagnoza i lečenje

Autor Zora Ćirković Izvor mondo.rs

Period najviše koncentracije polena ambrozije je pred nama. Evo šta treba da znate o simptomima, merama prevencije i lečenju alergije na ambroziju.

Izvor: Guliver/Getty images, ChesiireCat

1. Šta je alergija na ambroziju

Polen ambrozije je jedan od najjačih prirodnih alergena. Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka, koja niče u proleće, dok je period intenzivnog cvetanja tek pred nama, kasno leto i rana jesen su "sezona". Najčešće raste na zapuštenim terenima - napuštenim građevinskim zemljištima, neobrađenim poljoprivrednim površimana, uz puteve, pruge, u njivama kukuruza, suncokreta... svuda gde ima dovoljno sunca.

Polena ambrozije u vazduhu ima od kraja jula, najčešće do kraja septembra, ali je koncentracija najviša u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra. U vreme cvetanja, vetar može da nosi zrnca polena ambrozije i desetinama kilometara.

Polen ambrozije je jedan od najčešćih uzročnika sezonskih alergija i procenjuje se da tegobe izaziva kod oko 10% svetske populacije.

Kod osoba koje su alergične na ambroziju se nakon što udahnu polen javlja burna reakcija imunog sistema. Pod normalnim okolnostima, imuni sistem štiti naš organizam od štetnih virusa i bakterija, sprečavajući da se bolest razvije. Ali, kod osoba koje su alergične na ambroziju, imuni sistem polen ove biljke prepoznaje kao opasnu materiju i javlja se buran imuni odgovor.

Reakcija na polen ambrozije izaziva čitav niz iritirajućih simptoma, među kojima su kijanje, pojačano lučenje sekreta u nosu, i crvenilo, peckanje i svrab očiju.

Alergija se može pojaviti bilo kada tokom života, a ako se javi, malo je verovatno da će se ikada više povući.

Ipak, simptomi se mogu držati pod kontrolom odgovarajućom terapijom. Osim lekova, ublažavanju simptoma značajno doprinose i promena uobičajenih navika i dodatni oprez tokom sezone cvetanja ambrozije, da bi se smanjila izloženost polenu.

2. Simptomi

Simptomi mogu varirati u zavisnosti od doba godine, područja u kojem živite i vremenskih uslova. Ali, najčešći simptomi alergije na ambroziju uključuju:

suzenje i crvenilo očiju

grebanje u grlu

pojačanu sekreciju iz nosa, ili osećaj zapušenosti nosa

kašalj ili vizing (otežano disanje praćeno specifičnim 'šištećim' zvukom)

osećaj pritiska u sinusima, što može izazvati bol u predelu lica

naduvenu, plavičasto prebojenu kožu ispod očiju

oslabljeno čulo mirisa ili ukusa

loš kvalitet sna

U nekim slučajevima, može se javiti i alergijski ekcem, nakon što dođe do izlaganja polenu ambroziju. Ovo stanje najčešće se manifestuje u vidu osipa koji svrbi, praćenog malim plikčićima, a može se javiti između 24 i 48 sati od izlaganja polenu. Osip se najčešće spontano povlači tokom dve do tri nedelje.

Simptome mogu pogoršati zagađenje vazduha, kao i izlaganje duvanskom dimu i jakim mirisima, na primer.

Klimatske promene poslednjih decenija takođe su uticale na pogoršanje stanja kod osoba koje pate od alergije na ambroziju. Više temperature produžile su sezonu cvetanja, a mogu da povećaju i količinu polena koju biljka stvara.

3. Šta izaziva alergiju na ambroziju

Alergija na ambroziju spada u grupu polenoza, alergija koje izaziva polen različitih biljaka, a javlja se se kada imuni sistem pojedinca neprimereno reaguje na polen ambrozije.

Pod uobičajenim okolnostima, imuni sistem brani naš organizam od štetnih virusa i bakterija, ali kod osoba koje su alergične na ambroziju javlja se burna reakcija kad dođu u kontakt sa polenom ove biljke.

Prirodna susptanca pod imenom histamin oslobađa se u velikim količinama kad organizam dođe u dodir sa polenom ambrozije, i to pojačano lučenje histamina izaziva brojne neprijatne simptome alergijske reakcije, uključujući i curenje iz nosa, kijanje (i do desetak puta u nizu), suzne, otečene, crvene oči, otežano disanje...

Polen ambrozije prenosi se vrlo lako, vazduhom, tako da ga je teško izbeći, a najviša koncentracija je, tipično, od polovine avgusta do polovine septembra, mada na to utiču i vremenski uslovi.

Kiša i niže temperature smanjuju koncentraciju polena u vazduhu.

Osobe koje pate od drugih alergija su pod povišenim rizikom i od alergije na ambroziju. Ako ste alergični na grinje, buđ, životinjsku perut, druge tipove polena, veći je rizik da će vam se javiti i alergija na ambroziju.

Osim toga, alergije se često mogu pratiti u porodičnoj anamnezi, pa ako neko od članova vaše porodice ima problema sa alergijom na ambroziju, veća je verovatnoća da i vas snađe ista sudbina.

4. Kako se postavlja dijagnoza

Ponekad, lekar može zaključiti da je u pitanju alergija na ambroziju na osnovu simptoma i opšteg stanja pacijenta. Ali, za definitivnu potvrdu potrebni su alergološki testovi.

Ukoliko lekar smatra da je to potrebno, rade se takozvane kožne probe. Na mali deo kože, najčešće na podlaktici, mada se može raditi i na leđima, nanesu se male količine specijalnih rastvora koji sadrže najčešće alergene, između ostalog i polen ambrozije. Koža se lako zagrebe na tom mestu, a zatim se prati reakcija.

Ukoliko se javi reakcija, u vidu crvenila kože, svraba, oticanja… jasno je da je u pitanju alergija.

*Ovde je važno napomenuti da se tokom alergo-testova može javiti i reakcija na neke alergene koji vam inače ne prave nikakav problem, tako da je za dijagnozu uz testiranje neophodno i uzimanje detaljne anamneze, lične i porodične, kao i uzimanje u obzir kliničke slike. Tek na osnovu svih tih podataka postavlja se konačna dijagnoza i ukoliko je potrebno, određuje se terapija.

4. Terapija i lečenje

Polen ambrozije je teško izbeći jer se tokom sezone nalazi u vadzuhu koji udišemo, tako da je izvesno da ćete nastaviti da imate alergijske reakcije tokom kasnog leta i rane jeseni. Ali, postoje određene terapijske opcije koje mogu da pomognu u ublažavanju simptoma.

Lekovi koji se koriste za ublažavanje simtoma uključuju:

antihistaminike (često na bazi loratadina ili difenhidramina) dekongestante (često na bazi pseudoefedrina ili oksimetazolina)

nazalne kortikosteroidne lekove (često na bazi flutikazona ili oksimetazolina)

medikamente koji su komninacija antihistaminika i dekongestanata

Ipak, ni jedan od ovih lekova ne bi trebalo da koristite na svoju ruku, i bez prethodnih konsultacija sa lekarom, čak i oni koji se mogu kupiti bez recepta ponekad mogu izazvati neželjene reakcije ili dovesti do pogoršanja opšteg stanja.

U ublažavanju simptoma alergije u nekim slučajevima od koristi mogu biti i homeopatski lekovi.

5. Prevencija - Promene u načinu života

Ako ste alergični na polen ambrozije, male promene u svakodnevnim navikama mogu vam doneti značajno olakšanje:

Izbegavajte izlazak iz kuće rano ujutru kad je koncentracija polena u vazduhu najviša

Lekove koji su vam prepisani obavezno uzmite pre izlaska iz kuće

Nosite naočare za sunce, kačket ili šešir, ako imate dugu kosu skupite je, tako će manje polena doći u kontakt sa vašim očima i kosom

Nemojte u sezoni ambrozije koristiti preparate za oblikovanje kose poput pena i lakova za kosu, jer će se čestice polena tako dodatno zadržavati u kosi

Nakon boravka napolju, odmah se istuširajte, operite kosu i promenite gardeorbu

Tuširajte se i perite kosu svake večeri, tako da se alergeni ne prenose na posteljinu

Redovno usisavajte kuću, usisivačem sa HEPA filterom, ukoliko je moguće

Opran veš nemojte sušiti napolju

Ako patite od alergije na polen ambrozije, izbegavajte sledeće namirnice jer sadrže proteine koji su slični onima u polenu ove biljke, i mogu pogoršati vaše stanje: banane, kamilica, dinje, krastavac, lubenica, tikvice, ehinacea.

Tagovi