Ako se pitate kako tim srećnicima to polazi za rukom, nauka je možda našla odgovor.
Dok se jednima čini da se ugoje i od samog pogleda na kolač, ima tih srećnika koji mogu da jede koliko god požele, a da se to ne odrazi na njihovu liniju.
Naučnici sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji pozabavili su se ovom temom i otkrili da "gen mršavosti" može da bude razlog.
Dr Džozef Peninger, autor studije kaže da ljudi koji mogu da jedu dosta, a da se ne ugoje, čine oko jedan odsto populacije.
"Želeli smo da razumemo zašto je to tako. Većina naučnika proučava gojaznost i genetiku gojaznosti. Mi smo se okrenuli mršavosti i krenuli odatle", kaže on.
Naučnici su u ovoj studiji poredili genetiku 47.102 učesnika, od kojih su neki mršavi, a neki imaju normalnu telesnu težinu. Analizom je utvrđeno da mršavi učesnici imaju mutaciju gena koji se naziva ALK.
"Naša studija je pokala da ALK celuje u mozgu, gde reguliše metabolizam tako što kontroliše potrošnju energije", dodaje jedan od autora studije dr Majkl Ortofer.
Da bi testirali efekte ovog gena, naučnici su ga izbrisali kod miševa. Zatim im je svima davana ista hrana i praćeno je da svi imaju jednak nivo aktivnosti, ali se ispostavilo da su miševi sa ALK genom imali manju telesnu težinu i manje masti.