Evo da li ćemo dugoročno osetiti posledice preterane dezinfekcije "svega živog" zbog epidemije korona virusa.
Otkako je počela epidemija korona virusa, dezinfikujemo sve što stignemo, a gelovi za suvo pranje i dezinfekciju ruku su verovatno zabeležili "istorijske rekorde" što se prodaje tiče. Situacija se smiruje, epidemija jenjava, ali preporuke da se vodi računa o higijeni više nego obično i dalje važe.
Možda ste se zapitali kako sva ta sredstva za dezinfekciju deluju na naš imunitet, naročito ako se uzme u obzir da se i lekari pod normalnim okolnostima slažu da ni preterana čistoća nije dobra jer povećava rizik od alergija, na primer.
Tokom epidemije, svi se trudimo da izbegavamo gužvu, izbegavamo da dodirujemo lice, i ruke peremo dok i kožu ne ogulimo, a ako ne možemo stvarno da operemo ruke, ne štedimo na gelovima i sprejevima za "suvo pranje" i dezinfekciju.
Da li sa tim može i da se pretera? Postoje različite teorije, od toga da li će preterana upotreba sredstava za dezinfekciju dovesti do stvaranja novih sojeva virusa i bakterija koji će biti otporni na sve dezificijense koji su nam sada dostupni, do one koja razmatra rizik da nam preterana čistoća upropasti imunitet, tako da generalno postanemo neotporni na različite bolesti. Ali, nema naučnih dokaza koji bi potkrepili takve tvrdnje.
Dakle…
… Da li je korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku loše za imunitet?
"Teza da sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola i sapuni mogu da utiču na imunitet čoveka, ili da stvore sojeve bakterija otporne na antibiotike nije naučno zasnovana", kaže za Women's Health dr Ana Liu, infektolog sa Stenforda. Dakle, ukoliko ne možete da operete ruke, slobodno koristite sredstva za dezinfekciju sa najmanje 60% alkohola, i to važi i tokom epidemije kovida-19, ali i pod normalnim okolnostima.
"Korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola ne izaziva rezistenciju na antibiotike. Ova sredstva bacile ubijaju efikasno, i na način potpuno različit od antibiotika. Ne postoji šansa da se bacili adaptiraju ili razviju otpornost na sredstva za dezinfekciju sa alkoholom", poručuju i iz američkog Centra za kontrolu bolesti.
Jedna štetna posledica korišćenja sredstava za dezinfekciju ruku je to što isušuju kožu: "Povremeno srećem ljude kojima od pranja i dezinfikovanja koža ruku postane suva i ispucala, i te mikropukotine na koži mogu da olakšaju put bakterijama. Ali, sve dok je koža neoštećena, nema razloga za brigu", objašnjava dr Liu.
Šta da radite? Ne zaboravite da redovno nanosite hidratantnu kremu. To je najjednostavnije i ujedno najefikasnije rešenje.
... Šta je sa našim imunitetom? Zar nije OK da budemo okruženi malom količinom bakterija?
Trenutno ne postoji "preterana higijena" ruku. Činjenica je da nije loše da deca budu izložena tokom odrastanja određenim "normalnim" bakterijama, odnosno, da nije dobro odgajati ih u preteranoj čistoći, da ne bi bila sklonija alergijama ili astmi.
Ali, ovo ne važi za trenutnu situaciju u svetu. U vreme pandemije, pravila se menjaju i trenutno ne postoji kategorija "suviše čistog".
Perite ruke. I nastavite da ih perete i kad korona prođe.