Lifestyle

Teraju nas da se distanciramo jedni od drugih, a ove ŽIVOTINJE to rade same

Autor mondo.me Izvor mondo.rs

I ko je sad pametniji?!

Izvor: Guliver/Getty images plus/iStock/LightFieldStudios, Mondo/Stefan Stojanović, Guliver/Getty images/iStock/CreativeNature_nl, Guliver Getty Images/i Stock/Rita Enes

Svet je napao strašni i nevidljivi neprijatelj COVID-19 ili korona virus.

I dok nas, svesvna i razumna bića neko mora da tera da se samoizolujemo i napravimo socijalnu distancu kako bi zaštitili sami sebe, neke od životinja to rade same bez ikakvih uputstava, kazni ili ograničenja.

Pomoću posebnih čula životnje mogu da otkriju određene bolesti - ponekada i pre nego što se pojave vidljivi simptomi, i tada menjaju svoje ponašanje kako i same ne bi obolele. Pčele i šimpanze, mogu da budu čak i bezobzirne kada je u pitanju izolovanje bolesnih.

PČELE

Bakterijske bolesti koje pogađaju kolonije medonosnih pčela, posebno su razarajuće i iznutra "ubijaju" larve. Studija je pokazala da te larve ispuštaju određene hemikalije, koje osećaju starije pčele. One zatim polaze u potragu koja je od larvi zaražena i kad je pronađu izbacuju je iz košnice. 

Pošto ovo evolucijsko prilagođavanje štiti zdravlje kolonije, pčelari i istraživači već decenijama selektivno uzgajaju pčele koje se ovako ponašaju. Zovu ih "higijenske" pčele.

ŠIMPANZE

Britanski primatolog, etnolog i antropolog, čuvena Džejn Gudol tokom 1966. godine posmatrala je ponašanje šimpnazi i tada je primetila šimpanzu po imenu MekGregor koja se zarazila poliom, koji izaziva veoma zarazan virus. Članovi njegove grupe su ga napali i izbacili iz grupe.

Gudol je zabeležila i slučajeve, tokom svog istraživanja, da su izlečeni pojedinci bili primljeni nazad u grupu.

Neka istraživanja pokazju da simpanze izbegavaju bolest koja izaziva deformaciju.

Izvor: Photo/ Getty Images/Thinstock

PUNOGLAVCI AMERIČKE ŽABE i KARIPSKI JASTOZI

Ponoglavci slično kao i medonosne pčele, mogu da "nanjuše miris" hemikalija koje bolesna jedinka ima i da se distanciraju od nje, dok kasripski jastozi mogu da osete i pre nego što je jedinka postane zarazna i da je "odstrane iz drštva".

Pojedine vrste izbirljive su i u poglediu izbora partnera sa kojim će se pariti, te imaju svoje metode kako da osete da li je partner zdrav.

Naprimer, ženka kućnog miša može da namiriše u u mokraći mužijaka parazitsku infekciju i tada će ga "iskulirati" i pridružit se drugim, zdravim prijateljima.

Životinje poseduju instikt, ali mi ljudi glavu i u njoj mozak! ZATO RAZMIŠLJAJTE o sebi i drugima i OSTANITE KOD KUĆE, vodite računa o higijeni i redovno perite ruke! I ne potcenjujet životinje!

Tagovi