Ogroman broj lekova i aktivnih supstanci za lekove proizvodi se u Kini, što je, zbog epidemije koronavirusa kada tamošnje fabrike nisu radile, izazvalo probleme u isporučivanju lekova.
Epidemija koronavirusa potvrdila je da je sistem snabdevanja Nemačke i Evrope lekovima neotporan na krizne situacije, piše danas Dojče vele dodajući da postoji greška u sistemu što je direktno povezano s Kinom.
Za nestašice, kada su lekovi u pitanju, u Nemačkoj je odgovoran jedan državni ured koji je još krajem oktobra, kada ni Vuhan ni korona virus nisu bili teme, zaključio da 239 lekova "nije isporučivo".
U međuvremenu, Savezni institut za lekove i medicinske proizvode govori o 277 lekova kod kojih su zabeleženi problemi s isporukama, navodi DW.
Upozorenje da bi moglo da dođe do poteškoća u snabdevanju lekovima nisu nova. Radi se o tome da je farmaceutska industrija veliki biznis. Samo deset najvećih svetskih farmaceutskih kompanija je prošle godine, kako navodi dnevnik Handelsblat, ostvarilo promet od preko 455 milijardi dolara. Ove godine bi dobit mogla da skoči.
Pored toga, dodaje se, 90 odsto sastojaka za tzv. generičke lekove, dakle za lekove za koje ne postoji patent, dolazi iz Kine. I zaštićeni lekovi, dakle oni za koje firma koja ih je razvila poseduje patent, i do 50 odsto zavise od sastojaka proizvedenih u Kini, dodaje DW.
Ali ne samo sastojci, već i sami generici, sve češće se proizvode u Aziji, pre svega u Indiji. I sve više u istočnoj Evropi. Razlog je to da zdravstvena osiguranja, recimo u Nemačkoj, sve češće sklapaju ekskluzivne ugovore s farmaceutskim kompanijama.
Time, doduše, padaju cene lekova za pacijente i zdravstvena osiguranja, ali je pritisak na proizvođača sve veći i veći. Posledica je preseljenje proizvodnje iz zemalja s viskom platama, poput Nemačke, u jeftinije zemlje.
Poslednja velika nemačka fabrika u kojoj su se proizvodili antibiotici, zatvorena je pre dve godine. U Evropi se lekovi uglavnom mešaju i pakuju. Aktivne materije uglavnom dolaze iz Kine.U pokrajini Hubej, koja je najviše pogođena korona-virusom, proizvode se aktivne materije za 136 različitih lekova. Među njima su i antibiotici.
To samo po sebi ne bi trebalo da bude uzrok nestašice. Aksel Miler iz švajcarskog udruženja Intergenerika procenjuje da su proizvođači stvorili zalihe aktivnih materija koje se procenjuju na tri meseca.
Stvar bi mogla da postane ozbiljna ako bi izostanak isporuka potrajao duže od pola godine. Savetnička firma "Roland Berger" na upit DW odgovara da dalji problem predstavlja netransparentnost lanca dobavljača.
Moris Hoseini iz te firme procenjuje da bi situacija s nestašicom mogla da pogodi i Kinu i Indiju. U slučaju nestašice, domaće tržište ima prednost pred izvozom.
Nemački Savezni ured za lekove i medicinske potrepštine ostaje oprezan i tvrdi da hemijska industrija u pogođenoj kineskoj pokrajini Hubej "nije relevantna" za nemačku farmaceutsku industriju.
Neki stručnjaci, poput Franka Derjea iz Univerzitetske klinike u Erlangenu govorili su o kolapsu sistema i pre izbijanja korona-krize.
Kriza je podstakla na razmišljanje. "Ako okviri za snabdevanje lekovima vode ka tome da smo potpuno zavisni od Kine, onda bismo u Evropi u potpunosti morali da promenimo taj okvir", kaže Hoseini za DW. On predlaže neku vrstu subvencija za proizvođače važnih lekova poput antibiotika.
I političari razmišljaju u istom smeru.
"Moramo početi da razmišljamo o tome kako da važne aktivne materije ponovno počnemo da proizvodimo u EU", rekla je Kordula Šulc-Aše, ekspertkinja za pitanja zdravstva pri nemačkim Zelenima.
U jednom programskom dokumentu te stranke s početka godine stoji da su potrebni podsticaji za takvu promenu pristupu proizvodnje važnih lekova. Tim pitanjem bi trebalo da se pozabavi i nemačko predsedavanje Savetu EU koje počinje u julu.