Postoji naučno objašnjenje.
Da li ste se zapitali zašto vam neki snovi ostanu u živom sećanju satima nakon što ste se probudili, a nekih jutara imate utisak da ništa niste sanjali?
Nauka kaže da postoji nekoliko faktora koji utiču na to da li ćemo se kada se probudimo sećati šta se u našem mozgu odvijalo tokom sna.
Najaktivnije sanjanje odvija se tokom REM faze, koja čini oko 25 posto noći. REM ciklusi postaju sve duži kako noć odmiče, a najduži su pred samo jutro. Ako se budite u vreme koje se ne poklapa s nekim od REM ciklusa, vrlo verovatno je to razlog zbog čega ne pamtite snove.
Još jedan razlog za "gubitak sećanja" može biti upotreba tehnologije. Ako po buđenju imate neku vrstu "ometanja", kao što je na primer telefonski poziv, to može razlog zbog kojeg je mozak potisnuo sećanje na snove.
Čest razlog je i sadržaj snova. Ukoliko sanjamo nešto nebitno, bez značajnijeg sadržaja, velika je verovatnoća da takav san nećemo ni upamtiti. Ali, ako se baš nikada ne sećate svojih snova, možda je uzrok nekvalitetno spavanje, a koje podrazumeva i nedovoljan broj sati.
"Kada skratite vreme spavanja, ono što se prvo 'ukida' jeste jutarnja REM faza, baš ona tokom koje imamo najduže i najupečatljivije snove", kaže Tor Nilsen, stručnjak za snove sa Univerziteta u Montrealu.
Većina ljudi veruje da, ako ne može da se seti svojih snova, zapravo i ne sanja. Naučnici kažu da to nije istina.
"Najaktivnije sanjanje se događa u REM fazi, a nije uobičajeno da neko nikada nema REM fazu sna, iako se to ponekad može dogoditi u slučaju teške apneje (hrkanja)“, kažu naučnici.
Takođe, nekada ovi "nepamtljivi" snovi zapravo predstavljaju samo neki oblik razmišljanja koji ne uključuje nikakve emocije, žive slike ili tok radnje, pa se samim tim i ne zadržavaju u našem sećanju.