Prema nekim istraživanjima, ljudi imaju od 26 do 36 odsto veći rizik od srčanog udara, srčane insuficijencije i drugih sličnih bolesti, u zimskom periodu u odnosu na letnji.
Zima i niske temperature nose određene rizike kada je u pitanju zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema. Hladan vazduh intezivira rad organizma, naričito srca i pluća. Poznato je i da niske temperature podižu krvni pritisak, a istraživanja pokazuju da pad temperature od dva stepena povećava broj srčanih udara za dva odstou periodu od dve nedelje od zahlađenja, piše RTS.
Gost Jutarnjeg programa, dr Srđan Bošković, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, navodi da od kada je ustanovljena Mreža za zbrinjavanje akutnih infarkta miokarda, 2016. godine, postoji jasan statistički podatak o porastu broja akutnih infarkta u Gradu Beogradu sa okolinom, za nekih 30 do 40 odsto u periodu od novembra do marta, znači, u mesecima koji se odlikuju mrazevima, niskim temperaturama, dosta velikom zagađenošću vazduha i maglom, koja je takođe jedan od faktora rizika za pojavu infarkta miokarda.
"Čovek je vrlo složena mašina sa velikim brojem rezervnih delova, međutim, tako smo napravljeni da vrlo zavisimo od spoljašnjih agenasa. Prosto, kada je mnogo hladno, organizam pravi, takozvanu, redistribuciju krvotoka. Ondosno, trudi se da se unutra utopli. Tako se povećava udarni volumen, povećava se količina krvi koju srce treba da ispumpa da bi prokrvilo kako treba periferne organe – bubrege, noge, mozak i sve ostale. Samim tim se povećava potrošnja kiseonika u srčanom mišiću", objašnjava doktor Bošković.
Lekari znaju da angina, infarkti, problemi vezani za krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić su posledica disproporcije između potrebe organa za kiseonikom i dopremanja tog kiseonika, dodaje doktor.
"Кada imate suženje na krvnom sudu matematika je vrlo jednostavna. Ukoliko je potrebno pet litara u minuti, vaš broj otkucaja srca je 60, 70. Tačno se zna koliko je udarni volumen i koliko srce ispumpa krvi u jednom otkucaju. Preko zime se taj volumen povećava, ne preterano, za 10 do 15 odsto, ali to je dovoljno da napravi probleme kod ljudi koji već imaju potencijalnu mogućnost za postojanje tih problema", napominje gost Jutarnjeg programa.
Osnovni savet kardiologa je da ne menjamo stvari koje nam prijaju.
"Ukoliko ste kao srčani bolesnik navikli na šetnju, nastavite, samo nemojte to da radite u najhladnijim periodima dana, odnosno ujutru, i smanjite ritam šetnje. Ako ste išli dva do tri kilometra na sat, smanjite na pola", preporučuje dr Srđan Bošković.
Redovno uzimati terapiju
Obavezno voditi računa o faktorima rizika, ishrani na prvom mestu, jer potpuno zaboravimo, da su neka jela ubice o kojima uopšte ne razmišljamo.
Tokom zime se povećava i broj pacijenata sa hipertenzijom, a ona je okidač i srčanog udara, ali i manifestacije srčane slabosti. Hepertenzija vrlo korelira sa načinom ishrane i sa fizičkom aktivnošću.
"Ukoliko pacijenti, a uglavnom su to ljudi u starijem životnom dobu, ukoliko imaju strah ili im ne odgovara ili dobiju tegobe kada izađu napolje, neka bar šetaju po kući, neka šetaju po hodniku, jer sedenje je, uz ishranu, jedan od najgorih faktora rizika", ističe gost Jutarnjeg programa.
Takođe, neke stvari treba kontrolisati češće preko zime, na prvom mestu, visinu krvnog pritiska, jer on ima tendenciju da raste i samim tim pokreće spiralu neželjenih događaja koja kada krene teško se zaustavlja
Ova upozorenja se posebno odnose na pacijente koji su preživeli infarkt i koji imaju hronične probleme.
Na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Srđan Bošković ističe da je šokiran brojem bolesnika sa infarktom i srčanom insuficijencijom mlađih od 40 godina. Taj porast se za poslednje tri godine, kreće u rasponu od 25 do 30 odsto u odnosu na celu populaciju. Isti trend je zabeležen i u svetu.
Šta je direktan uzrok tome, još uvek nije utvrđeno. Najčešće je u pitanju genetska predisponiranost udružena sa velikom izloženošću faktorima rizika i stresom, koja dovodi do ubrzanja procesa i spuštanja starosne granice.