I ako ste sad pomislili da je u pitanju novac, grdno ste se prevarili. Novac donosi (možda) udobnost, ali za sreću u životu važno je nešto drugo. Evo šta kaže istraživanje.
Da li imate osećaj da znate zašto ste na ovom svetu? Odgovor na to pitanje određuje kakva će vam biti svakodnevica. Ako ste pronašli neki smisao, svrhu u životu, veća je verovatnoća da ćete biti fizički i mentalno zdravi, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje.
S druge strane, osobe kojima godine prolaze u neuspešnim pokušajima da postignu mir koji donosi pronalaženje smisla u svemu što rade, izložene su povišenom riziku od problema sa mentalnim zdravljem, jer ta unutrašnja borba loše utiče na raspoloženje, međuljudske odnose, rezonovanje i psihološko stanje.
"Utvrdili smo da je svest o smislu svega što radimo, i onoga kako živimo, povezana sa boljim funkcionisanjem organizma i fizički i mentalno", kaže autor studije dr Dilip Jeste sa Univerziteta Kalifornije, prenosi WebMD.
"Smisao života ljudi obično sagledavaju iz filozofske perspektive, ali pokazalo se da je to povezano sa boljim zdravljem, i verovatno i dugovečnošću", kaže on.
Ovaj zaključak naučnici su doneli nakon studije u kojoj je tokom tri godine učestvovalo više od 1.000 osoba starijih od 21 godine, iz San Dijega.
Svi dobrovoljci su popunjavali upitnike na temu fizičkog i mentalnog zdravlja, i radili testove kojima se proveravalo koliko im je mozak "oštar". Osim toga, odgovarali su i na pitanja koja je trebalo da pokažu da li su ispitanici pronašli smisao u životu.
Smisao života je sasvim individualizovan koncept, kaže dr Jeste. Neki ljudi pronalaze ga u veri, neki u porodici, i svojoj ulozi u društvu… I "potraga" za tim velikim odgovorima vrlo je intenzivna u mladosti i u poznom dobu.
Krivulja koja pokazuje koliko se u određenom životnom dobu bavimo ovim pitanjem ima oblik latiničnog slova U, što znači da se tome posvećujemo u dvadesetim, kad ljudi donose odluke koje se tiču obrazovanja i kasnije karijere, što će oblikovati njihov životni put, a onda interesovanje opada, da bismo se ponovo vratili na ovu temu u poznijim godinama.
"To je doba prilične anksioznosti. Očajnički tragate za nekim dubljim značenjem, ali se ono još ne ukazuje", kaže dr Jeste o ljudima u '20. godinama.
Kako godine prolaze, ljudi sazrevaju, obično uspevaju da srede život, i verovatnoća da postanu svesni svrhe se povećava. Ali, u poznim godinama, ta potreba za potvrdom nekog višeg smisa, dubljeg značenja, ponovo raste. Zdravlje postaje narušeno, smrti prijatelja ili članova porodice izaziva neku vrstu žaljenja zbog sopstvene smrtnosti i to dovodi do ponovnog preispitivanja.
"U starosti ponovo dovodimo u pitanje svrhu, jer smisao ne može biti isti u 35. i 75. godini života", objašnjava dr Jeste.
Koliko je to važno, možemo videti na sledećem primeru. Možete da zamislite lekara koji smisao pronalazi u tome što pomaže ljudima koji pate, i to mu daje određenu satisfakciju i solidnu bazu za lični osećaj sreće, kaže dr Filip Maskin, profesor psihijatrije sa Univerziteta Kolumbija.
S druge strane, lekar koji je "sagoreo" na poslu i preispituje se oko toga da li zaista uspeva da pomaže ljudima, neće biti ni srećan ni zdrav.
"Ako već uveliko radite kao lekar, i i dalje tražite neki smisao svemu tome, vrlo je verovatno da će vas to preispitivanje učiniti nesrećnim", kaže dr Maskin. "Ne nužno depresivnim, ali svakako će biti izvor određene doze neprijatnosti."
Šta može da pomogne, ako niste sigurni da vaše postojanje na ovom svetu ima neki dublji smisao? Pokušajte da radite stvari koje vas čine srećnim, a korisne su i drugima, savetuje dr Jeste. "Na taj način, vi stvarate meru sopstvene vrednosti u društvu."
"Postavite sebi teško pitanje. Šta želim da izvučem iz ovoga?", savetuje dr Maskin. "Značenje dolazi iz mnogo različitih izvora, i ako se osećate kao da ništa što radite nema nikakvog smisla, sedite i razgovarajte sa nekim, sa prijateljem, članom porodice, terapeutom. Razgovarajte o tome šta radimo i zašto na ovom svetu", savetuje Maskin.
U srednjim godinama, svest o smislu ćete najlakše održati ako napravite neke planove o tome šta ćete raditi kad odete u penziju, dodaje on.
"To stalno viđam, na terapije često dolaze ljudi koji su otišavši u penziju otišli u 'ništavilo'. Nisu imali nikakve planove. Bili su godinama profesionalci, živeli su za posao i onda kad su se penzionisali, život im se pretvorio u ništa. I zato moraju u poznim godinama da tragaju za smislom ponovo, jer se čitavog života ono što oni jesu nije razlikovalo od onoga što oni rade."