Jedina vrsta kancera koja je i u ranoj fazi vidljiva golim okom.
Oni koji imaju melanom odlaze lekaru tek kada se bolest proširi i zahvati druge organe, iako je na koži lako uočljiv, a dijagnostika jednostavna. Godišnje se registruje više od 700 novoobolelih. Od 2017. godine inovativni lekovi su dostupni, a imunoterapijom lečeno je oko 350 pacijenata.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, rekao je za RTS da je posle gubitka člana familije, zabrinut, odlazio redovno na kontrole kod lekara i zahvaljujući tome su mu promene na mladežu otkrivene na vreme.
"Nisam prekasno otišao kod lekara, što je izuzetno važno. Operisan sam više puta. Godinu i po dana su me lečili hirurzi, ali je došlo i do metastatske bolesti, bolest se proširila i na druge organe, a pošto kod nas u to vreme nije bilo imunoterapije i drugih inovativnih terapija za lečenje metastatskog melanoma, otišao sam na kliničku studiju u Nemačkoj i na sreću, dobio potrebne lekove", kaže Savo Pilipović.
U zemljama Zapadne Evrope melanom se u više od 80 odsto slučajeva otkrije u fazi kada je dovoljna jednostavna hirurška intervencija koja traje petnaestak minuta. Što se bolest otkrije kasnije, odnosno, što tumor postaje deblji, tako je rizik za širenje u limfne čvorove i unutrašnje organe veći, pa su potrebne komplikovanije hirurške intervencije ili, ukoliko se proširi na unutrašnje organe, nove vrste terapija koje su od 2011. godine zaista promenile prognozu ove bolesti koja ranije nije reagovala na druge vrste terapije, naglašava profesorka dr Lidija Kandolf Sekulović, načelnica Klinike za kožne bolesti VMA.
Najveći broj članova Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, kako ističe Pilipović, je kasno otkrio svoju bolest. Po broju obolelih od melanoma, naša zemlja je na nivou evropskog proseka, ali smo po smrtnosti na vrhu. Zato u Udruženju nastoje da na sve načine ukažu na taj problem.
"Ljudi se plaše čak i kad uoče mladež. Melanom je jedini rak koji možete da vidite. Kad uoče problem, plaše se da odu kod doktora. To stoji nekoliko meseci, često i godina u drastičnijim slučajevima, i onda ljudi kasno odu kod lekara i onda ga je mnogo teže lečiti", napominje Pilipović.
Melanom koji je debeo do jedan milimetar uklanja se prostom hirurškom intervencijom i više ne predstavlja nikakav problem, ali sve preko toga predstavlja rizik za razvoj ozbiljne bolesti.
"Primetili smo u našim ordinacijama da su apeli i skretanje pažnje na ovaj problem urodili plodom i da se pojavljuje sve više pacijenata sa takozvanim ‘tankim‘, niskorizičnim melanomima. Statistika na našoj Klinici govori da je prosečna debljina melanoma sve manja, samo što je nekada potrebna i decenija i dve da se približimo evropskim standardima", kaže doktorka.
Statistika smrtnosti nam je tako poražavajuća, zato što se skoro 30 odsto ljudi javi tek kada melanom prokrvari. Međutim, dodaje doktorka Kandolf Sekulović, ono što je znatno popravilo stanje je to što smo od 2017. godine dobili nove terapijske opcije i to imunoterapiju koja je od ove godine i u prvoj i u drugoj liniji. Potrebno je još obezbediti kombinovanu ciljnu terapiju, jer se trenutno kroz osnovno zdravstveno osiguranje dobija jedan lek, a trebalo bi dva, što bi, prema najavama, uskoro trebalo da se reši.
Savo Pilipović je bio jedan od petoro obolelih iz Srbije koji su bili deo kliničke studije u Nemačkoj. Troje od njih je primalo jedan lek, a dvoje dva leka. Nažalost, ovi koji su primali jedan lek, osim što su imali jake nuspojave, nisu više među živima, a njih dvoje koji su primali dva leka jesu, i to bez ikakvih tegoba.