Ako se svaki dan budite nekoliko minuta prije alarma, to nije slučajno.
Verovatno vam se već desilo - alarm je navijen na 6:30, a vi otvorite oči nekoliko minuta pre nego što zazvoni. I tako skoro svakog dana. Nema zvuka, nema spoljnog podsticaja, samo telo koje jednostavno "zna" da je vreme.
Možda deluje neobično, ali niste se probudili slučajno. Na delu je vaš biološki sat, izuzetno precizan unutrašnji sistem za merenje vremena koji reguliše kada spavate, a kada se budite.
Hormonski poziv na buđenje
Duboko u mozgu nalazi se mala grupa neurona koja se naziva suprahijazmatično jedro, često opisivano kao "glavni sat" organizma. Ovi neuroni prate vreme usklađujući unutrašnje ritmove, poput cirkadijalnog ritma (koji prati 24-časovni ciklus) i tako regulišu san, telesnu temperaturu, osećaj gladi i varenje.
Cirkadijalni ritam utiče na to kada se tokom dana osećamo pospano, a kada budno. Naš organizam prirodno podešava taj "glavni sat" i sasvim je normalno da postoje razlike u tome kada ljudi vole da spavaju i budu budni.
Da li ste se ikada pitali zašto su neki ljudi "jutarnji tipovi", koji vole da ustanu sa izlaskom sunca i rano legnu, dok su drugi "noćne ptice", ostaju budni do kasno i spavaju do sredine prepodneva? Razlog leži upravo u razlikama u njihovom cirkadijalnom ritmu.
Redovni obrasci spavanja i buđenja, obroka i fizičke aktivnosti "programiraju" naš glavni sat tako da on počinje da predviđa kada će se te aktivnosti desiti i u skladu s tim pokreće lučenje određenih hormona.
Na primer, kada se probudimo ujutru, dolazi do fenomena poznatog kao "reakcija buđenja kortizola". To je nagli porast nivoa kortizola - hormona koji nam pomaže da se pripremimo za dan i osetimo nalet energije.
Ljude, koji ustaju u isto vreme svakog dana i izlažu se jutarnjoj svetlosti, "glavni sat" uči kada se obično bude. Mnogo pre nego što alarm zazvoni, telo se lagano priprema - telesna temperatura raste, nivo melatonina (hormona pospanosti) opada, a nivo kortizola počinje da se povećava.
Do trenutka kada alarm treba da se oglasi, telo je već u procesu prelaska iz sna u budnost. To je svojevrsni hormonski poziv na buđenje.
Usklađen ritam ili loš kvalitet sna?
Ako se često budite nekoliko minuta pre alarma i osećate se budno i odmorno, to je znak da je vaš cirkadijalni ritam dobro usklađen. Vaš biološki sat je naučio vašu rutinu i pomaže vam da se prirodno i glatko probudite.
Međutim, ako se budite pre alarma, ali ste mamurni, tromi ili nemirni, to može da ukaže na loš kvalitet sna, a ne na dobru usklađenost ritma.
Redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja pomaže u "treningu" unutrašnjeg sata, posebno ako je usklađeno sa prirodnim signalima iz okruženja, poput promena svetlosti i temperature tokom dana.
Tako ćete lakše zaspati i buditi se sveži. Dosledan raspored spavanja pomaže telu da vodi računa o vremenu i nauči ga da predvidi trenutak buđenja. S druge strane, neredovan raspored može da zbuni unutrašnje ritmove, što dovodi do pospanosti, problema sa koncentracijom i slabijih mentalnih performansi.
Bez doslednog obrasca spavanja, telo se oslanja na alarm, koji može da vas probudi u dubljoj fazi sna i ostavi onaj neprijatan osećaj tromosti, poznat kao "inercija sna". U tom slučaju, važno je preispitati higijenu spavanja i uvesti male promene u navike kako bi se unutrašnji sat ponovo uskladio, što će vam omogućiti da se budite prirodno i zaista odmorni.
(MONDO)