Koliki je maksimalni životni vijek ljudskog bića? Naučnici su dali konkretan broj i objasnili odakle dolazi.
Očekivani životni vek se povećava - većina nas sada može da očekuje da će doživeti oko 80 godina. Ali da li ste se ikada zapitali koliko dugo biste mogli da živite ako, zahvaljujući kombinaciji sreće i genetike, izbegavate najčešće uzroke smrti i slučajne nesreće?
Najdugovečnija osoba na svetu do sada je bila Francuskinja Žan Kalman. Međutim, više od 122 godine koliko je živela, možda je samo donja granica. Barem tako sugerišu rezultati studije objavljene pre nekog vremena u Nature Communications. Koliki je maksimalni životni vek ljudskog bića? Naučnici su dali konkretan broj i objasnili odakle dolazi.
Šta nam oduzima dug život? Jedna od najvećih prepreka
Od pamtiveka ljudi su želeli da otkriju tajne besmrtnosti i pronađu put do dugovečnosti. Većina nas već može da očekuje da će doživeti oko 80 godina, a sve češće slušamo o ljudima koji su stariji od 100 godina. Najstarija osoba u istoriji, Francuskinja Žan Kalman, živela je preko 122 godine. Rođena je 1875. godine, kada je prosečan životni vek bio oko 43 godine.
Ovde se postavlja pitanje - šta nas sprečava da živimo duže? Uzroci uključuju starenje ćelija uzrokovano oštećenjem DNK. Postoji nekoliko faktora koji dovode do toga. Jedan od najvažnijih je oksidativni stres. Sve počinje u sićušnim mitohondrijama nalik pasulju koje se nalaze u našim ćelijama.
Ove mikroskopske strukture generišu većinu ćelijske energije koja je neophodna za opstanak, ali nažalost takođe proizvode nusproizvode, odnosno slobodne radikale (u suštini nestabilne atome koji se odbijaju i "povređuju" delove ćelije, što dovodi do oštećenja i oksidativnog stresa). Vremenom se ovo stanje pogoršava, povećavajući rizik od bolesti povezane sa starenjem, uključujući Parkinsonovu bolest i Alchajmerovu bolest.
Šta ako bismo nekom kombinacijom sreće i genetike mogli da izbegnemo bolesti opasne po život? Odgovor će možda neke razočarati. Naša tela će se ionako istrošiti, pumpajući krv, vareći hranu i obavljajući sve funkcije neophodne za preživljavanje. Ovo ima posledice.
"Što ste stariji, to će duže biti potrebno vašem telu da 'odskoči' od ovog habanja. Sve to znači da vaša tkiva postepeno gube sposobnost da se popravljaju, što može da dovede do disfunkcije i bolesti", piše Business Insider. Jedna studija sugeriše da se vreme oporavka ljudskog tela udvostručuje svakih 15 godina (na primer, ako su vam modrice lečile nedelju dana kada ste imali 40 godina, sa 55 godina moraćete da sačekate dve nedelje za isti efekat). Na kraju, ljudsko telo gubi sposobnost da održava imunitet, a kada previše "komponenti" tela zakaže, mi umiremo.
Koliko je maksimalno vreme pre nego što potpuno izgubimo sposobnost da se oporavimo od "stresa" kao što su bolest i povreda? Neki naučnici su predlagali 115 godina, drugi 130. Studija međunarodnog tima naučnika, objavljena u maju 2021. u Nature Communications, postavila je starosnu granicu od 150 godina. "Na kraju, ako očigledne pretnje ne oduzmu naše živote, ovaj fundamentalni gubitak imuniteta će biti", kažu istraživači.
Zašto su istraživači izabrali granicu od 150 godina?
Naučnici su se fokusirali na proučavanje "stope starenja" jer ona određuje granice životnog veka. Tako su uzeli uzorke krvi od preko 70.000 ljudi, učesnika iz nekoliko zemalja, starosti do 85 godina i posmatrali su kratkoročne promene krvne slike.
"Broj belih krvnih zrnaca može da ukaže na nivo upale (bolesti) u njihovom telu, dok njihov volumen crvenih krvnih zrnaca može da ukaže na rizik od srčanih bolesti, moždanog udara ili kognitivnog oštećenja kao što je oštećenje pamćenja. Istraživači su zatim pojednostavili ove podatke u jedan parametar i nazvali su dinamički indikator stanja tela - DOSI", objašnjava se u članku.
Kako naučnici dodaju, promene u vrednostima DOSI kod učesnika studije predviđale su ko će razviti bolesti povezane sa uzrastom, kako su varirale u zavisnosti od osobe i profilisale gubitak imuniteta sa godinama. "Ovi proračuni su predviđali da će za svakoga, bez obzira na zdravstveno stanje ili genetiku, imunitet potpuno otkazati na 150, što je teorijska granica za ljudski životni vek", zaključuje Ričard Farager, naučnik.
Međutim, postoji "ali".
"Takve procene pretpostavljaju da ništa novo neće biti urađeno, na primer, neće se razvijati novi tretmani za uobičajene bolesti", primećuje profesor i dodaje: "Ovo je ozbiljan nedostatak, jer se napredak dešava tokom života i neki ljudi imaju više koristi od drugih". Sami autori naglašavaju da je određivanje nezavisne stope starenja početak dužeg puta. Sledeći korak biće pronalaženje načina da se "presretne gubitak imuniteta".