Hrvatski doktor Slobodan Mihaljević otkrio je kako teče priprema za davanje anestezije i šta se dešava posle...
Gotovo da i nema zahvata koji se u suvremenoj medicini može izvesti bez anestezije ili analgezije. Anesteziologija je među četiri najtraženije specijalizacije u medicini. Zaslužna je za smanjenje ili uklanjanje svesti i osećaja spoljnih faktora (anestezija), odnosno smanjenje ili otklanjanje osećanja bola (analgezija) tokom različitih medicinskih zahvata, operacija i postupaka.
Načelnik Klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivnu medicinu i terapiju boli u KBC Zagreb, prof. dr. sc. Slobodan Mihaljević (64) za 24sata.hr otkrio je na koji način funkcioniše proces anestezije i sa kakvim se sve iskustvima pacijenata susretao. Prvo se osvrnuo na reanimaciju i borbu protiv smrti.
"Morate znati da je u bolničkim uslovima uspeh reanimacije svega 11 do 14 odsto, a u izvanbolničkim daleko manji. Stoga je vrlo važno poznavanje tehnika reanimacije i hitna reakcija. U roku od tri do pet minuta mozak ostaje bez kiseonika i odumire, što znači da ukoliko reanimacija ne započne u tom periodu, čovek je zapravo izgubljen", započeo je dr Mihaljević.
Šta se dešava sa pacijentima koji ne žele da ožive?
"U takvim situacijama procena pojedinca je ključna. S jedne strane je zakon koji kaže da moraš da pomogneš čoveku, a s druge je strane njegova volja. U tom slučaju vodimo se za onim da ukoliko čoveka može da se spasi, pristupamo oživljavanju, odnosno ukoliko su prisutni sigurni znakovi smrti ne oživljavamo", objasnio je on.
Na pitanje, da li se neko od pacijenata bunio što su ga doktori "vratili iz mrtvih", dr Slobodan Mihaljević odgovorio je odrično. Kako ističe, ljudi nakon tog iskustva se vraćaju kako bi zahvalili doktorima što su ih spasili.
Kako teče priprema za anesteziju?
"Zavisi od stanja pacijenta. Najčešće je to razgovor o njegovom zdravlju kako bismo procenili kakve lekove možemo da primenimo. Ako ima nekih stanja koja mogu da se reše i ublaže pre anestezije, onda radimo na tome. Ipak, upravo je iz tih razloga lakše raditi sa bolesnim nego sa zdravim čovekom. Kod nekoga ko je bolestan možemo da predvidimo i sprečimo probleme, dok kod zdravih ljudi nikada ne znate što može poći po zlu", objašnjava stručnjak.
Šta se dešava posle anestezije?
Bilo je slučajeva kada pacijenti nakon prestanka delovanja anestezije i buđenja, buncajući doktorima otkrivaju svoje tajne.
"Donekle je to tačno. Zavisi od vrste leka koji se koristi u anesteziji. Recimo, ako koristimo propofol, on je vrlo ugodan i pobuđuje razne, pa i e*otske snove. Nekad je ljudima žao što im probudimo. Ipak, većinom koristimo lekove zbog kojih se ne sećaju ni anestezije ni, ne daj Bože, operacije ako se probude usred zahvata. Nakon buđenja je bilo raznih izjava, ali tajne koje čujemo odlaze sa nama u grob. Ni ne obraćamo pažnju na to što ljudi pričaju", rekao je doktor za kraj i dodao da u svojoj karijeri nije imao slučajeve da se pacijent probudi tokom zahvata.