Neda Ukraden najbolnija sećanja nosi iz ratnog perioda u Jugoslaviji, kada je bila prinuđena da napusti Sarajevo i život počne od nule.
Devedesete godine su Nedi Ukraden i svima onima koji su zbog rata u Jugoslaviji morali prisilno da napuste svoju domovinu, ostale u sećanju kao nešto najgore što ikoga može zadesiti. Rat je najveće zlo koje sa sobom nosi napuštanje doma, zemlje, najbližih, prijatelja... Stoga, pevačica i danas pamti šta je preživela i kakvu traumu je to na nju ostavilo.
Živela je u Sarajevu jednim mirnim i bezbrižnim životom, sa svojom porodicom, a onda joj se 1992. sve srušilo i morala je da gradi sve ispočetka. Srećom, u tome je uspela, jer ima i onih koji nisu uspeli da vrate život u normalu.
"Ja, nažalost, nisam otišla iz Sarajeva što je izbio rat, ja nisam mogla doći do Sarajeva. Naime, otišla sam iz Sarajeva u martu 1992. godine na turneju u Švedsku i ostala još dva vikenda. Vraćam se početkom aprila, dolazim u Beograd, imala sam taj stan. Dolazim iz Stokholma na aerodrom, čekam nekih 4-5 sati večernji za Sarajevo. Let biva otkazan, vratim se u stan, idem na jutarnji let. Opet da poletim, opet ništa i tako šest puta. Nešto se kuva i događa...", ispričala je Neda u emisiji "Iz profila".
"Ja sam bila neko ko je toliko verovao u Sarajevo, toliko sam verovala da je apsurdno da tamo izbije rat. U svakom slučaju, zabrinuta za sudbinu moje stare majke i oca i mog dvanaestogodišnjeg deteta, oca molim, preklinjem, pošto šest puta pokušavam doći do Sarajeva, neće tata da dođe. Ja prestravljena. Elem, ja njih jedva ubedim, mamu i kćer. One dođu, jedva ih ukrcam na avion preko drugarice. One su došle i ta scena njihovog dolaska na aerodrom, nikada neću da zaboravim, one dolaze ljute na mene. Jelena neće ni da se pozdravi sa mnom", prisetila se pevačica koja i danas pamti detalje.
"Jaknica, neke farmeričice, patike, mama u nekom mantilu, 5. april 1992. godine. To je poslednji dan kad su one došle iz Sarajeva, kad smo mi svu svoju imovinu zaključali u nadi da ćemo doći jednog dana u svoju kuću, i više nikad nisam zakoračila u svoj stan, prodala sam ga na daljinu. Sve uspomene, nagrade, toliko dragih uspomena... Otac mi se kasnije jedva probio, posle nekih 20 dana, preko 40 nekih barikada. Otišli su dalje za Lepetane u našu kuću u Boki. Ja sam ostala da budem njihova majka i otac i da se brinem o njima. Ljudi degradirani, ostali bez primanja, detetu sa 12 godina prekinuto školovanje. Gledaš, ne veruješ svojim očima, raspade mi se zemlja, raspade mi se karijera, detinjstvo, razdvoji nas od familije. Nisam čula familiju tu najbliskiju, mislim da je prošlo 10-12 godina. Oni se nisu smeli javiti. Sve crno bez imalo belog", pričala je Neda, koja je iz svog tog crnila uspela da pronađe pravi put i sačuva karijeru.
"Bilo je jedno doba sunovrata. Najvažniji uspeh koji sam ja u životu napravila je kako, nakon tih devedesetih, da sam ostala zdrave pameti i kako sam uspela očuvati porodicu. Ja sam isprodavala te nesretne imovine što sam imala, šta si mogao dobiti 1996. godine? Ne možeš živeti od pevanja, zidova, nemam ništa. Htela sam da otvorim neku galeriju, butik, na kraju ispadne kafić koji je završio paljenjem benzinom. To sve preživeti, pritom bombardovanje, sankcije..."
"Trebalo je snage nastaviti sa pevanjem, funkcionisati. Ono što je pozitivno u svemu tome je ta pesma i par dragih ljudi koji su mi dali podršku da opstanem,između ostalog i Saša Popović. Skupila sam sve te neke ostatke svog života, napravila jedan novi mozaik, osmislila svoju novu karijeru, okretala list, potpuno drugačiji 2000. godine", objasnila je Neda Ukraden, koja je i danas jedna od najvoljenijih i najpopularnijih pevačica i slovi za pravu damu na estradi.
Pogledajte kako izgleda njena kuća u Imotskom, koju je nedavno renovirala i u koju rado odlazi sa porodicom, a najviše uživa u vremenu provedenom s unucima.
BONUS VIDEO: