Koja pitanja postavljaju deca ovih dana?
Nema đaka, nastavnika, roditelja, odeljenja, škole koju tragedije koje su se dogodile u Beogradu i Mladenovcu nisu pogodile. Koja pitanja ovih dana svi oni postavljaju, šta ih muči, kako da uđu u učionice, otkrio je Kosta Gajić iz Nacionalne dečije linije. Učenici nižih razreda postavljaju isto pitanje, dok oni malo stariji dele svoje mišljenja.
"Ono što jeste naše iskustvo u proteklih nedelju dana pokazalo, to je da postoji porast poziva. Deca i mladi se, pre svega, interesuju zašto se ovo desilo. Pričaju o osećaju straha, nebezbednosti i nesigurnosti. Zabrinuti su za svoje prijatelje, članove porodice i pitaju kako mogu da pomognu. Značajno je da naglasimo da je za decu i mlade važno da potvrde sve profesionalnom sagovorniku koji je dostupan za razgovor na različite teme i na taj način deca mogu da ponude svoje misli i strahove na ovu temu", rekao je Kosta Gajić i objasnio da je strpljenje najvažnije.
"Mislim da je značajno da budemo strpljivi u ovom trenutku i da ostavimo mogućnost da se deca i mladi javljaju onda kada osete potrebu za to. Bitno je da razumemo da je za telefonski poziv potreban prostor, a da deca još uvek nemaju taj prostor. Sve je anonimno i poverljivo. Deca nižeg školskog uzrasta koriste telefonske servise radije, dok mladi koriste komunikaciju putem četa. Tu smo uvideli prostor za lakše otvaranje na različite teme", rekao je Kosta Gajić.
Mlađe učenike zanima samo jedno, dok stariji govore više.
"Mlađu decu zanima zašto se to desilo, bitno im je da o tome mogu da razgovaraju sa nekim koga ne poznaju. Mladi povezuju sa unutrašnjim stanjima, kako se osećaju, šta misle na ove teme i lakše komuniciraju putem pisane reči. Roditelji se takođe javljaju, vrlo su zabrinuti, pitaju se šta da rade, na koji način mogu da budu korisni svojoj deci, kako da im pomognu. Značajno je da čujemo kako roditelj razume ovu situaciju i šta misli o tome, kako se oseća u vezi sa povratkom u školu, koje stvari mu pomažu da donese odluku", rekao je Kosta.
Kako pomoći deci?
"Opšta je preporuka da se deca vraćaju u školu, da se vraćaju rutinama u što većoj meri. Značajno je da pored toga budemo dovoljno osetljivi za decu i mlade kojima je potrebno još više vremena. Poruka jeste da odrasli, zaposleni, prijatelji rade i čine sve kako bi oni bili bezbedni i dovoljno sigurni u školskom prostoru i šire", objasnio je Kosta i otkrio kako pomoći deci koja još uvek nisu spremna za povratak u školu.
"Bitno je razumeti da je ovo tema koja se tiče čitavih porodica i da su roditelji veoma zabrinuti. Razgovor na ovu temu je ponekad previše težak, izazovan i bolan. Ukoliko se to dešava u porodici, da deca primete da se roditelji nalaze u povišenm nivou stresa, tražiće način da im pomognu time što će izbegavati razgovor na ovu temu. I roditelji treba da potraže pomoć, da razmenjuju precizne informacije i da koriste resurse koji su dostupni za podršku", objasnio je Kosta i dodao:
"Sve je ovo proces i na to treba da budemo spremni. Značajno je da razumemo da će trajati i da će se na individualnom nivou vraćati u različitim etapama. Preporuka je da se smanji vreme provedeno na društvenim mrežama. Za roditelje je značajno da prate decu, osluškuju, kako spavaju, imaju li apetit, rade li stvari koje su voleli da rade.