Nedavno je let za Frankfurt u Nemačkoj prekinut neplaniranim sletanjem, jer je nekoliko putnika povređeno usled turbulencija, a profesor je otkrio kako najbezbednije proći tokom turbulencija.
"Propadanje" aviona kada uđe u turbulenciju veliki je strah gotovo svih putnika. Profesor Saobraćajnog fakulteta Petar Mirosavljević objašnjava kako do toga dolazi, koliko avion može da "propadne", ali i šta sve postaju “projektili" u avionu ako dođe do turbulencije.
Nedavno je let iz Ostina u Teksasu za Frankfurt u Nemačkoj prekinut neplaniranim sletanjem, jer je nekoliko putnika povređeno usled turbulencija. Posada "erbasa" A-330 prijavila je da je avion ušao u jaku turbulenciju na visini od oko 11.300 metara iznad američke države Tenesi. Profesor Mirosavljević kaže da postoji nekoliko tipova turbulencija. Jedna od njih je clear air turbulencija – turbulencija u čistom vazduhu.
"Ona je povezana sa položajem intenzivnih strujanja u atmosferi, a ta strujanja su predvidljiva i poznata i objavljuju se više od 12, čak i 24 sata unapred", navodi Mirosavljević. Najvažniji deo toga je, kako kaže, da izbegnemo tu turbulenciju tako što planiramo let koji izbegava zone turbulentnog strujanja. Objasnio je i kada se dešavaju nepredviđene situacije.
"Pošto su klimatske promene aktivne i najveći poremećaji koji se dešavaju kod džet strimova su nad Atlantskim okeanom. Znači, transatlantske rute, kao što je upravo bio let Ostin–Frankfurt, jer su su turbulentne struje od džet strimova poremećene od izjednačavanja temperatura na polovima i Ekvatoru", dodaje Mirosavljević.
Navodi da je došlo do topljenja lednika na Severnom polu, a time i do približavanja temperatura na polovima i na Ekvatoru, kao i da to dovodi do poremećaja turbulencija koje mogu da se predvide. "Što znači da ćemo u budućnosti na tim transatlantskim rutama moći da očekujemo povećanu turbulenciju", ističe Mirosavljević.
Izbegavati popodnevne letove i bukirati sedište bliže krilu aviona
Savetovao je putnike da izbegavaju popodnevne letove na toj trasi, kao i da su najbolji rani jutarnji letovi i da bukiraju sedište što bliže krilu aviona. "Težište aviona je kod krila i da na taj način ako se i pojavi turbulencija koja je neprijatna za prosečnog putnika i neželjena pojava – da te posledice turbulencije budu što manje", navodi Mirosavljević.
Pored toga, dao je savet i da sve vreme tokom leta budemo vezani, jer usled turbulencija može doće do povreda ako nismo vezani. "Sva oprema koju imate – latopove, čaše, šolje, olovke – bude što manje na prostoru oko vas zato što se to u trenutku turbulencije pretvara u projektile. Savetujem da sve što imate odložite ili ispod sedišta ili iznad sedišta, a ono što koristite da držite u rukama čvrsto i da nemate nešto što je bez kontrole ostavljeno na stočiću ispred vas ili pored vas", dodao je Mirosavljević.
Koliko avion može da "propadne"
Jedna od putnica na letu Ostin–Teksas izjavila je da je avion oko 300 metara "propao" i da je to izgledalo kao da se gubi tlo pod nogama. Profesor Mirosavljević naveo je da je taj let bio iznad snažne oluje i kaže da su to termalne turbulencije koje nastaju u prostoru gde su oluje. "Dolazi do dizanja toplog vazduha koji puni oluju i deo tog vazduha je otišao u veće visine i tako se doživi turbulencija. Strujanje u vazduhu je veoma velikog intenziteta i može da bude oko 300 kilometara na sat i da se prostire nekih osam kilometara puta dva kilometra – i kada uđete u to vi štedite gorivo", navodi Mirosavljević.
Ukazuje da su šezdesetih godina prošlog veka džet strimovi koristili da bi se smanjila potrošnja goriva, jer vas u stvari tada nosi vetar. "Ali tada su bile pravilne strujnice džet strimova, a sada su nažalost poremećene", dodaje Mirosavljević. Navodi i da su transportni avioni sertifikovani do + 2,5G i -15G. "To bi u prevodu značilo da možete da imate 2,5 puta veću težinu nego što inače imate. Za to je projektovan avion, sertifikovan, posada je obučena za to i avion može da izdrži ta opterećenja", naglašava Mirosavljević.
"Kompanije jure novac, leti se najkraćim putanjama"
Objasnio je i kako je došlo do tolike turbulencije u "Lufthaniznom" avionu. Naveo je da su oni leteli najkraćim putem, ali da to ne znači i najkraće vreme, jer ono zavisi od vetrova koji duvaju u tom sloju atmosfere. "Oni su se vodili time da je oluja ispod njih i da ništa neće biti strašno. Međutim, izgleda je došlo do nepredviđenih okolnosti", dodaje Mirosavljević.
Podsetio je i na pad koji je imao "Er Frans" na letu Rio de Žaneiro – Pariz. Oni su pogledali zone oluja koje su bile na prognostičkim kartama i ocenili su da neće biti ništa strašno i da će proći kroz oluje. "Međutim, kada su došli na to mesto, oluje su se spojile u jednu – nastala je superoluja i avion je doživeo katastrofalno oštećenje i svi su poginuli", navodi Mirosavljević.
Naveo je da avio-kompanije gledaju da idu po najkraćoj putanji, a ne da obilaze oluje. "Ljudi jure novac, jure biznis, gledaju što kraće putanje da se kreću", dodaje. Navodi i da sada kada pogledate mape letova, "Lufthanza" i dalje leti tom putanjom na kojoj se desila ta oluja i neprijatnost u letu.