Lekari su otkrili da postoji bolest o kojoj ljudi zbog straha ne mogu ni da razgovaraju, ali i prvi simptom koji deceniju ranije može da se uoči u oku.
Anketa od 2.000 odraslih, koji su ili u braku ili u dugoj vezi, pokazala je da je samo svaka četvrta osoba razgovarala o željama svog partnera ako bi taj partner razvio demenciju. Više od dve trećine navodi demenciju kao bolest od koje se najviše plaše. Doktor Tim Binlend, šef odeljenja za proučavanja Alchajmera, otkrio je razgovor o ovoj bolesti od ključnog značaja.
"Neki od važnijih razgovora koje treba da obavimo sa našim partnerima su takođe i najizazovniji. Ljudi moraju da se osećaju dovoljno sposobnim da se otvore i postave ta teška pitanja. Kada je u pitanju demencija, obično oni najbliži prvi primete promene koje bi mogle da ukažu da nešto nije u redu, tako da je od vitalnog značaja da ljudi u braku razgovaraju međusobno o svim problemima koje uvide", rekao je dr Tim Binlend.
Stručnjaci su često isticali da su oči odraz kognitivnog zdravlja, sa čim se slaže i oftalmolog, dr Kristina Grir. Ona tvrdi da se prvi znaci Alchajmera mogu videti upravo u očima. "Alchajmerova bolest počinje u mozgu decenijama pre prvih simptoma gubitka pamćenja. Ako lekari uspeju da prepoznaju bolest u njenim najranijim fazama, ljudi bi tada mogli da odaberu zdrav način života i kontrolišu svoje promenljive faktore rizika, poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa", rekao je dr Ričard Isakson, neurolog za Alchajmerovu bolest.
Kako bi otkrili koliko ranije prvi simptomi mogu da se predvide, naučnici su u nedavnoj studiji pregledali donirano tkivo iz mrežnjače i mozga 86 ljudi sa različitim stepenom mentalnog opadanja.
"Naša studija je prva koja pruža detaljne analize profila proteina i molekularnih, ćelijskih i strukturnih efekata Alchajmerove bolesti na ljudsku mrežnjaču i kako oni odgovaraju promenama u mozgu i kognitivnim funkcijama", rekla je Maja Koronio Hamaui, profesorka neurohirurgije u Los Anđelesu i jedan od glavnih autora studije.
Tokom studije, istraživači su prikupljali uzorke retinalnog i moždanog tkiva tokom 14 godina od 86 donatora ljudskog tkiva sa Alchajmerovom bolešću i blagim kognitivnim oštećenjem, što je, prema autorima, najveća grupa uzoraka mrežnjače ikada proučavana.
Zatim su uporedili uzorke donora sa normalnom kognitivnom funkcijom sa onima koji su imali blago kognitivno oštećenje i onima sa uznapredovalim stadijumima Alchajmerove bolesti. Studija je otkrila značajno povećanje beta-amiloida, ključnog markera Alchajmerove bolesti - kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću i ranim kognitivnim padom. "Možete da vidite direktno u nervni sistem gledajući zadnji deo oka, prema optičkom nervu i mrežnjači", rekla je dr Kristina Grir, oftalmolog.