Toksikolog dr Radomir Kovačević istakao je da gotovo svi aparati u kući sadrže toksične supstance.
Gotovo svi aparati u kući sadrže toksične supstance i važno je da se redovno servisiraju, istakao je toksikolog dr Radomir Kovačević.
U kupatilu porodične kuće u Varaždinu 4. marta pronađena je mrtva djevojčica koja je imala 14 godina. Tinejdžerka se u svom domu otrovala ugljen-monoksidom zbog isparenja iz aspiratora i bojlera. Njena smrt pokrenula je pitanje koliko su aparati koje imamo u kući opasni i od čega nam prijeti najveći rizik.
Toksikolog Kovačević je napomenuo da je u poslednje vrijeme sve češće trovanje ugljen-monoksidom po kućama i stanovima i da su vikendice najrizičnije. "Nije samo aspirator opasan. Savremeni stanovi imaju savršenu opremljenost, što sa sobom nosi i određeni rizik", kazao je dr Radomir Kovačević.
U nekim situacijama su, prema riječima sagovornika, dovoljna tri uzdaha da dođe do smrtonosnog ishoda. Napomenuo je da se to dešava u slučajevima kad je koncentracija ugljen-monoksida dovoljno velika. "Najveća koncentracija svih otrovnih gasova predstavlja industrija, poljoprivreda i domaćinstva u urbanim mjestima. Ugljen-monoksid u čistoj atmosferi gotovo i da ne postoji, a najviše ga je u urbanim sredinama. Jedna smrtna doza je 0,1 odsto dovoljno je da čovjek udiše 30 minuta. Letalna doza da se život gasi posle dva do tri udaha jeste 1,28 odsto. To znači da je ugljen monoksid veoma opasan, a nalazi se bukvalno u svim uređajima. Sve što se pali", rekao je dr Kovačević.
Kako ne bi došlo do ovakvog ishoda potrebno je da aparati budu ispravni i da se redovno servisiraju. "Vikendice su pogotovo opasne. Da krenemo od ogrevnih mjesta. Sve ono što radi periodično, a odžaci se ne čiste i kada se to upali, a nema ventilacije, onda dođe do udisanja te veće koncentracija nego što je uobičajeno. Sve plinske grijalice, rerne, bojleri, kao pogonsko gorivo nije to samo elekrična energija", objasnio je sagovornik.
Poseban problem sa ugljen-monoksidom predstavlja i to što on ne može čulima da se detektuje, pa je najbolje imati aparate koji mogu da utvrde materiju koja je prisutna i u kojoj količini. "Moram da kažem da ljudski organizam ne može to da detektuje nijednim čulom, ali mogu da se primijete prvi znaci na nervnom sistemu, drugi na kardiovaskularnom sistemu. Onda se javlja pospanost, muka, gađenje, povraćanje i na kraju se pada i u komu. Srce počinje da reaguje. Tahikardija i isto se pada sve do komatoznog stanja. U nekim slučajevima nema vremena.
Dovoljan je treći udah pri velikoj koncentraciji i pada se u nesvijest. Nekada je taj period duži. Traje do osam sati. Kada se ugljen-monoksid udahne, on prođe plućnu barijeru, i kada dođe u kontakt sa krvlju, on odmah uzima mjesta u hemoglobinu i vezuje se i to ne samo da je nefunkcionalno, već ide po cijelom organizmu i ne donosi dovoljno kiseonika", kazao je toksikolog dr Kovačević za "Prvu" TV.