Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je uzrok 10.000 preranih smrti u Evropi.
Nebrojeno puta smo čuli savete lekara da su zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost ključ zdravlja. Zbog toga često apeluju na promenu životnog stila, ali čini se da se uvek stavljao akcenat na hranu koju jedemo. Koliko je fizička aktivnost važna, govori i podatak koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Građani Evropske unije ne vežbaju dovoljno, što dovodi do više od 10.000 preuranjenih smrti godišnje. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je 150 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja nedeljno, ali više od trećina stanovnika EU je ne ispunjava. Organizacija navodi da bi "vežbanje sprečilo više od 10.000 preuranjenih smrti i da bi prosečni životni vek u EU mogao da se poveća za dva meseca".
Redovno kretanje jedna je od najvažnijih stvari koje čovek može da učini i za um i za telo, navodi OECD. Vežbanje u velikoj meri smanjuje rizik od pojave dijabetesa i određene vrste raka, između ostalih bolesti. Studija je pokazala da bi se 3.5 miliona slučajeva depresije i 3.8 miliona slučajeva kardiovaskularnih bolesti moglo sprečiti do 2050. ako bi ljudi vežbali 150 minuta nedeljno. Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrtnosti u svetu, ali i kod nas. U Srbiji od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre oko 52.000 ljudi.
Utvrđeno je da samo 40 odsto ljudi redovno vežba, uz velike razlike među zemljama. Dok dve trećine odraslih Finaca redovno vežbaju, brojka pada na 20 odsto u drugim zemljama. Žene vežbaju manje od muškaraca, a to je posebno vidljivo u mlađim starosnim grupama. Oko 73 odsto muškaraca starosti od 15 do 24 godine vežba barem jednom nedeljno, naspram samo 58 odsto žena.