Lifestyle

PRIZNAJTE, DA LI ČAČKATE NOS KAD VAS NIKO NE GLEDA? Kad čujete šta odvratna navika RADI MOZGU, odmah ćete PRESTATI!

Autor Anastasija Đonović Izvor mondo.rs

Da li znate šta prosto čačkanje nosa ili čupanje i seckanje dlačica iz njega čini vašem zdravlju? Iznenadićete se kad čujete koliko je opasno.

Izvor: Shutterstock/Miguel AF

Demencija je više od specifične bolesti, to je veliki pojam koji obuhvata nekoliko različitih stanja koja narušavaju sposobnost pamćenja, razmišljanja i donošenja odluka. Trenutno 55 miliona ljudi širom sveta pati od demencije, a očekuje se da će taj broj rasti za 10 miliona svake godine, izveštava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). A nova studija je otkrila da jedna prilično odvratna navika (koju, da budemo iskreni, većina od nas praktikuje) može da poveća rizik od Alchajmerove bolesti, najčešćeg uzroka demencije.

Da bismo bili "oštrog uma", koncentrisani i kako bismo smanjili rizik od demencije, postoje četiri navike koje najviše pomažu, a to su redovna fizička aktivnost, mentalna stimulacija, društveni angažman i dobra ishrana. Sve ovo pomaže u zaštiti našeg mozga koji stari i može da odloži ili spreči pojavu demencije. S druge strane, nekoliko faktora, uključujući pušenje, konzumiranje alkohola, nedovoljno spavanje, loša ishrana, društvena izolacija i nedostatak vežbanja, mogu da doprinesu većem riziku od opadanja mentalnih sposobnosti. Međutim postoje i neke koje deluju sasvim bezazlemno, ali zapravo su važan faktor u povećanju rizika od demencije.

Prema studiji iz februara 2022. objavljenoj u "Scientific Reports", čačkanje nosa može da poveća rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Konkretno, studija je otkrila da bakterijski soj "Chlamidia pneumoniae" (štetni patogen povezan sa respiratornim infekcijama, uključujući upalu pluća), koristi nosne šupljine kao put za ulazak u telo. Moždane ćelije reaguju na ovu bakterijsku "invaziju" taklo što skladište amiloidni beta protein, toksično jedinjenje koje se redovno nalazi u mozgu osoba sa Alchajmerovom bolešću. Ovaj protein se "gomila" i formira plakove koji se skupljaju između neurona i ometaju funkciju ćelije.

Osim što je ova odvratna navika potpuno nehigijenska, "kopanje zlata" takođe oštećuje unutrašnju sluzokožu nosa, što omogućava bakterijama da zaobiđu krvno-moždanu barijeru, mehanizam za filtriranje koji blokira prolaz određenih supstanci da uđu u mozak. Osim toga, čupanje ili seckanje dlačica iz nosa takođe može da poveća rizik od demencije. Dlake u nosu su prirodni filteri koji sprečavaju bakterije, alergene i prašinu da uđu u pluća i mozak – što znači da čačkanje nosa, čupanje i podrezivanje dlačica ima ozbiljne posledice po zdravlje, a da to nikom ene bi palo na pamet.

"Dlačice u nosu su prva linija odbrane u čuvanju patogena. One su dizajnirane da spreče akutne bolesti, kao što su prehlade i drugi respiratorni virusi", objašnjava dr Laura Purdi.

Pošto je studija zasnovana na životinjama (miševima), potrebno je dalje istraživati kako bi se utvrdio uticaj oštećenih nosnih šupljina i "tretiranja" dlaka u nosu na rizik od demencije.