Nekadašnji golman Partizana i u dva navrata golman reprezentacije Jugoslavije Radovan Radaković preminuo je u nedelju uveče.
Tužna vest potresla je srpski fudbal - nekadašnji golman Partizana Radovan Radaković (51) preminuo je u nedelju uveče nakon dvogodišnje bitke sa invanzivnim karcinomom želuca. Posle duge borbe, bivši čuvar mreže nije uspeo da pobedi bolest, a jednom prilikom otkrio je kroz šta je sve prolazio u proteklom periodu.
Radaković je posle uspešne igračke karijere započeo trenersku karijeru, ali je ona bila prekinuta u jednom danu. Otišao je na rutinski pregled, kada mu je ustanovljeno da ima težak oblik raka.
On je otkrio da su mu doktori rekli da ima još tri do pet meseci života, ali je njegova borba na kraju potrajala dve godine. Isprva se uplašio onoga što ga čeka, ali je s vremenom i sve većom borbom, i straha bilo sve manje. Posle operacije koju je morao da prebrodi, Radaković je značajno oslabio, a jedva je mogao i da priča. Bio mu je izvađen želudac, žučna kesa i deo tankog creva. U međuvremenu, u Srbiji se pročulo za njegovu bolest.
Organizacija "Budi human" je počela da prikuplja novčana sredstva, a javili su se i brojni bivši igrači Partizana i Crvene zvezde. Uz akciju FK Miljakovac, organizovana je humanitarna utakmica na kojoj su učestvovali bivši igrači "večitih" i finansijski pomogli Radakovićevu tešku borbu. Operacija u Turskoj na koju je morao da ode koštala je oko 220.000 evra, a posle nje, Radakoviću je ostao dug od čak 50.000 evra.
Tada se među prvima javio Radakovićev bivši saigrač Danko Lazović, tu je bio i Miroslav Radović, ali i poznati humanitarac Jovan Simić. "Hteo bih da se zahvalim Joci i ovim momcima. Ovo što rade je retkost, ovako humane akcije, hvala i Danku Lazoviću i Miretu Radoviću što su došli. Ja se nadam da će javnost i drugi ovo da prihvate i podrže", rekao je Radaković za "Objektiv" posle humanitarnog meča. Iako je bilo mnogo onih koji su pomogli, bivšeg čuvara mreže su ipak neke stvari pogodile.
"Ima tih momaka koji su zvali i davali podršku. Ipak, ima i onih za koje sam se nadao da će zvati, a nikada nisu pozvali. To je ta empatija koja govori o nama ljudima kakvi smo i šta smo. Dokle god si zdrav, misliš da ništa ne može bez tebe, kad se ovako razboliš vidiš da smo mi samo obični brojevi."
Pričao je da mu je saznanje o bolesti bilo najteže i da je borba u glavi često teža od fizičkih bolova i operacija koje je prolazio. Inače, difuzni karcinom želuca je teško otkriti. Nakon raka pluća, kancer želuca je drugi najčešći maligni tumor na svetu, a koji se na onovu histološkog nalaza deli na difuzni i intestinalni tip. Među glavnim uzročnicima ove opake bolesti izdvajaju se infekcija “helicobacter pylori”, prvenstveno ako je smeštena u samom želucu. Važan faktor rizika je i ishrana, ali i genetska predispozicija.
Simptomi difuznog kancera želuca su veoma suptilni i teško ih je otkriti. U prvoj fazi veoma su slični onima koji se javljaju kod pacijenata koji pate od ulkusne bolesti, da bi se kako bolest napreduje uočili sledeći znaci: loš apetit, gubitak težine (uglavnom zbog smanjenog unosa hrane), bol u stomaku (obično na području iznad pupka), brzi osećaj sitosti (ponekad već i nakon nekoliko zalogaja), gorušica i loša probava, mučnina, povraćanje (koje može ili ne mora da sadrži krv), osećaj i pojava nadutosti nakon obroka. Od raka želuca u gotovo dvostruko većem broju oboljevaju muškarci nego žene, a studije pokazuju i da su osobe koje imaju krvnu grupu A sklonije da razviju kancer želuca.
Radaković je bio golman Obilića, Batajnice, Borca, Liježa, Radničkog, Šturma, Zemuna, Voždovca, Kolubare i Partizana - čiji je dres nosio pune četiri sezone. Dva puta je bio šampion i jednom pobednik Kupa Jugoslavije. Za reprezentaciju SR Jugoslavije je upisao dva nastupa 2001. godine.