Muškacu dve godine nisu mogli da uspostave dijagnozu.
Ako pitate koji je to kriteruijum po kom treba birati lekara, svaki će vam reći da je najvažnije da bude dobar dijagnostičar. Koliko u ovome ima istine, potvrđuje slučaj jednog Bitanca.
Muškarac po imenu Džoel Atkinson je dve godine mučio muku sa zdravljem, lekari nikako nisu uspevali da mu daju tačnu dijagnozu, a zdravstvene tegobe koje je imao su pripisivali artritisu i stresnom poslu. Na kraju se ispostavilo da boluje od leukemije.
Pre tri godine Džoel se uputio kod lekara zbog intenzivnih bolova u ramenima i leđima. Isprav asu ove simptome stručnjaci objasnili stresnimm poslom, da bi kasnije konstatovali da je reč o artritisu. Vremenom se njegovo zdravlje pogoršalo, pojavio se jak umor, noćno znojenje i još intenzivniji bolovi. Prema njegovim rečima, lekare je posećivao praktično na dnevnom nivou, ali nikako nisu uspevali da otkriju šta je uzrok njegovih boljki.
Sve dok, dve godine kasnije, jednog dana ga supruga nije zatekla u spavaćoj sobi, modrih usana i lica zgrčenog od bolova. Atkinson je hitno odveden na intenzivnu negu, a tek nakon toga mu je konačno dijagnostikovana akutna limfoblastna leukemija.
Rezultati magnetne rezonance pokazali su da Džoel nije imao problema sa zglobovima, ali je došlo do oštećenja koštane srži unutar kičme, što je znak leukemije.
"Zato su ga bolela leđa. Bio je to šok, jer su nam do sada svi govorili da ima artritis. Bilo je strašno - a i ja sam bila ljuta. Osećali smo se tako razočarano", rekla je Atkinsonova supruga i dodala da je Džoel sada dobroo, a da je lečenje trajalo dugo. Verovatno bi trajalo kraće i bili bi pošteđeni mnogih muka da su lekari na vreme otkrili bolest.
Šta je akutna limfocitna leukemija?
Akutna limfocitna leukemija ili kancer krvi je bolest kod koje u krvi ili koštanoj srži se javlja abnormalan broj limfocita. U ovoj bolesti se primordijalne ćelije iz kojih se razvijaju krvne ćelije umnožavaju i zauzimaju mesto normalnih ćelija. Dakle, maligne ćelije u ovom tipu leukemije su limfoblasti koji se umnožavaju. Najčešće se ove ćelije umnožavaju unutar koštane srži i na taj način izazivaju anemiju, trombocitopeniju i neutropeniju, ali se mogu umnožavati i unutar jetre, slezine i limfnih čvorova.
Kako se manifestuje?
- najčešće se javlja groznica sa povišenom telesnom temperaturom, bez simptoma i znakova infekcija;
- često se javlja anemija (malaksalost, umaranje, lupanje i preskakanje srca, bledilo);
- kao posledica trombocitopenije javlja se sklonost ka krvarenju i lakoj pojavi modrica;
- kod određenog broja pacijenata mogu se napipati uvećane limfne žlezde;
- česta je pojava bolova u kostima koji mogu da budu i ekstremno jaki;
- može da se javi osećaj rane sitosti nakon obroka usled uvećane jetre i slezine;
- zbog neutropenije kasnije se javljaju učestale infekcije.