Mnogi misle da je "kidanje" kože oko noktiju samo loša navika i retko ko se obrati lekaru, a zapravo je reč o poremećaju koji je potrebno lečiti.
Ukoliko ne pripadate grupi ljudi koja gricka nokte, ali nekontrolisano "kidate" kožu oko noktiju, ili makar poznajete nekoga iz okruženja koji je sklon ovoj, naizgled lošoj navici, onda ste definitivno na pravom mestu. Kada ova navika postane hronična, to može biti znak razvoja poremećaja mentalnog zdravlja, koji može uticati na opšte zdravlje i kvalitet života osobe.
Poremećaj ekskoriacije je poznat pod mnogim nazivima kao što su poremećaj branja kože, neurotična ekskorijacija, dermatilomanija ili psihogena ekskorijacija. Ovaj poremećaj vrsta je opsesivno-kompulzivnog poremećaja koji se karakteriše kao ponovljeno branje kože, što može dovesti do ožiljaka ili drugih funkcionalnih oštećenja. Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, branje kože najčešće nastaje u adolescenciji ili početkom puberteta.
Uzroci poremećaja ekskoriacije
Poremećaj "čupanja" kože se smatra sličnim opsesivno-kompulzivnim poremećajem poput trihotilomanije, odnosno poremećaja čupanja za kosu. Ovaj poremećaj može nastati usled poremećaja u ishrani, anksioznosti i depresivnih stanja. Stručnjaci kažu da neka stanja kože poput ekcema, krasta ili akni mogu izazvati i poremećaj branja kože. Drugi okidači za nastanak nekontrolisanog "kidanja" kože oko noktiju mogu biti emocionalni, poput ljutnje, stresa, dosade i monotonog načina života koji uključuje nedostatak fizičke aktivnosti ili samo i isključivo gledanje televizije.
Poremećaj ekskoriacije često se dijagnostikuje kod osoba sa istorijom opsesivno-kompulzivnog poremećaja u porodici. Na primer, ako neki od roditelja ima poremećaj, šanse da se prenesu na decu verovatno će biti veće u poređenju sa onima koji nemaju genetsku predispoziciju. Važno je napomenuti da ovaj poremećaj nema uvek specifičan uzrok i može biti izazvan različitim faktorima koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca.
Simptomi poremećaja ekskoriacije
- Nekontrolisani nagon za čupanjem kože, posebno na prstima
- Nemogućnost prestanka branja uprkos naporima koji se ponavljaju
- Branje kože u kontinuitetu od nekoliko sati, zbog čega propuštaju obaveze
- Izbegavanje aktivnosti ili situacija u kojima se mogu videti prsti
- Misli da se branjem kože ukidaju već napravljene "nesavršenosti"
- Branje kože pincetom ili drugim predmetom
- Osećaj uživanja ili olakšanja nakon branja kože
Kontinuirano branje kože može dovesti do komplikacija koje mogu zahtevati hirurške procedure, infekcije, ožiljke. Glavni problem vezan za dijagnostikovanje poremećaja je to što samo manje od petine pacijenata traži lečenje, dok većina pojedinaca to ni ne smatra zdravstvenim problemom. Takođe, mnogi ljudi ovo stanje ne prijavljuju lekaru zbog osećaja srama i stida i uverenja da je to samo "loša navika".