Ona je simbol kako hrišćanstva, tako i samog Isusovog rođenja.
Prvi dokazi o kićenju jelke potiču iz jedanaestog veka. U Nemačkoj se za Božić kitila jelka crvenim jabukama, u Zapadnoj Nemačkoj ukrašavala se i kolačićima raznih oblika i svećama koje su simbol Hrista i večne svetlosti. Ukrašavanje jelke je porodična tradicija u većini domaćinstava. Svako dete se, osim poklona, najviše raduje trenutku kada će na vrh drveta postaviti centralni ukras - obično zvezdu. Zašto je izbor pao baš na nju?
Kićenje jelke svečano se završava stavljanjem zvezde na vrh čime označavamo početak svečane atmosfere u našim domovima - ona je simbol kako hrišćanstva, tako i samog Isusovog rođenja.
Naime, božićna zvezda, poznata i kao Vitlejemska zvezda, po legendi predstavlja svetlost koja je sijala na nebu i vodila tri mudraca do pećine u kojoj je rođen Isus. Vitlejemska zvezda se pominje u jevanđelju po Mateju, u priči o rođenju gde se kaže: "Nakon što se Isus rodio u Vitlejemu u Judeji, u vreme cara Iroda, mudraci sa istoka došli su u Jerusalim i upitali: 'Gde je rođeni kralj jevrejski? Videli smo njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo'".
Dakle, zvezda na vrhu jelke simbol je rođenja Hrista i puta koji je osvetljavala mudracima. Jedinstvena je po obliku jer se uvek prikazuje kao petokraka. Osim zbog Biblijske priče, zvezda je značajna i zbog veze sa astrologijom. Nebeska tela kao što su zvezde, meseci i komete, smatrana su Božjim znacima.
U početku su se na zelene grančice stavljale jabuke, zatim kolačići, orasi, suve šljive i urme, mašne. Legenda kaže da je jedan nemački duvač stakla bio vrlo tužan jer nije imao novac da kupi jestive ukrase za jelku svojim mališanima, pa je rešio da napravi staklene kugle. Njegovi ukrasi su izazvali pravo oduševljenje među narodom, te se duvač vremenom obogatio.
Zvezda na vrhu jelke je tradicionalno povezana sa božićnim proslavama, opevana je u mnogim pesmama i predstavlja najvažniji događaj u istoriji hrišćanstva.